Препознавање и реаговање на потребе других

ПРЕПОЗНАВАЊЕ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОТРЕБЕ ДРУГИХ

Аутори рада:

Ивана Митровић – васпитач

Мага Богосављевић – васпитач

Невенка Аранђеловић – мед.сестра васпитач

Зорица Николић – мед.сестра васпитач

Ивана Милановић – психолог

 

Увод

Од 2014. до 2016. године наша установа је била укључена у пројекат PRECEDE тј. у пилотирање Балканског регионалног приручника за васпитаче – поштовање различитости и изградња мира са малом децом. У оквиру наведеног пројекта у групи Цврчак реализоване су бројне активности из поменутог приручника, након којих смо закључиле да деца у групи лакше уочавају сличности и разлике међу собом, у већој мери подстичу једна другу на учешће у играма и активностима, а комуникација и  интеракција је отворенија, богатија и разноврснија. У реализацији активности велики значај је имала употреба персона лутке – посебан вид примене лутке као особе која има свој идентитет. На основу искуства у пројекту, као и на основу потреба једне јаслене групе из наше установе, настојале смо да утврдимо колико су реализоване активности допринеле изградњи вештина код деце за успостављање сарадничких односа и развоју емпатије.

 

Циљ

Циљ нам је био да кроз посматрање деце у свакодневним и организованим активностима, као и уз коришћење персона лутке,  проценимо на који начин успостављају контакт и остварују комуникацију са млађом децом.

 

Реализоване активности

Учесници у активностима била су деца припремне предшколске групе Цврчак и деца старије јаслене групе Мини.

Након прве посете малим другарима и упознавања са њима, наставили смо са низом занимљивих активности. Мењали смо простор за игру како би се деца осећала опуштено и мотивисано за учешће – од групе на спрату где бораве деца јасленог узраста, преко групе у приземљу до дворишта вртића. Када смо и наше мале другаре упознали са персона луткама Аном и Емиром и њиховим идентитетом, почели смо да исте те лутке користимо и у решавању свакодневних проблем ситуација (укључивање у игру, поштовање правила понашања и сл.).

Заједно са малим другарима играли смо се игре „Чије је то име“, помагали смо им да нацртају себе.

   

Осим тога, заједно смо се играли на снегу – санкали се, грудвали, правили Снешка. Кроз ове активности су деца учила да чекају свој ред као и да помажу млађима од себе.

  

Тему „Осећања“ обрадили смо на различите начине уз помоћ разноврсних реквизита: персона лутка, коцка осећања, телевизор од картона. Приметиле смо да се млађа деца лакше и брже укључују у активности уз помоћ персона лутке или старијег друга. Телевизор од картона деци је пружио додатни осећај сигурности, тако да су приче о њиховим личним лепим или мање лепим догађајима испричала опуштено чак и она деца која се теже укључују у активности.

    

Разговарали смо о породици са нагласком на томе да је свакоме потребна породица, као и о томе на који начин чланови породице брину о нама и помажу нам у задовољењу наших потреба. Деца су заједно са својим родитељима имала задатак да одаберу неки породични снимак и да га донесу у вртић. Било је ту прослава рођендана, летовања, излета… Чак смо одгледали и коментарисали и снимак једне породице куца. Деца су са великом пажњом пропратила све снимке и била веома узбуђена и поносна током трајања њиховог. Осим наведеног, препознавање емоција и бригу о другоме деци смо настојале да приближимо и кроз различите свакодневне активности: бајке, приче, рецитације, драматизације.

   

Закључак

У циљу што објективније процене, снимке реализованих активности анализирале смо заједно са децом и вршиле процену укључености и субјективне добробити на скали од 1 до 5. Дошли смо до података да су у почетку деца ступала у контакт са млађом децом, али су тражила помоћ васпитача за начин реаговања у конкретним ситуацијама. Након неколико реализованих активности и усмеравања од стране васпитача, као и „помоћи“ од стране персона лутке, деца су спонтано започињала заједничку игру, да би потом у много већој мери испољавали заштитничко понашање, емпатију и стрпљење за потребе и могућности млађе деце. Такође, старија деца су као модел понашања имала већи утицај на млађу него одрасли.

Након свих реализованих активности, закључиле смо да су деца била слободнија и отворенија у излагању пред групом, у већој мери мотивисана за игру са децом различитог узраста, спремнија на препознавање и реаговање на потребе друге деце. Унапређени су следећи стандарди:

2.2. Социјална средина подстиче учење и развој деце,

3.1. Деца су мотивисана и активно укључена у игре и активности,

3.2. Праћење напредовања деце у развоју и учењу у основи је процеса васпитно-образовног рада.

На основу тога, настојаћемо да у оквиру наше установе у што већој мери организујемо заједничке активности деце различитих узраста, као и да наставимо са коришћењем персона лутке.

 

Одговори деце…

 Шта смо погледали, шта смо овде радили?

• Како смо били код малаца. Причали смо о именима. Играли смо се аутом и лоптом, добацивали смо се лоптом.
• Цртали смо са малцима малце и нас, помогли смо им да нацртају себе.
• Заједно смо се возили на санкама.
• Кад смо причали о осећањима. И мали су слушали, после су они причали, нешто смо разумели, нешто не, јер су још мали.
• Бацали смо коцку, па смо добили љуто и требало је да покажемо. Мали су неки знали да покажу, неки не, па су гледали од нас.
• Облачили смо мале, ствари од родитеља
• Играли смо се кад је долазио кувар
• Водили смо мале на излет код Млаве.

Како сте се осећали?

• Осећали смо се срећно.
• Срећно, тужно они који нису били.
• И мали и велики су били срећни, осећали смо се срећно сви!
• И мали су били срећни, видели смо им то по лицима, била су насмејана.

О Емиру и Ани…

• Изгледају као деца, али су лутке.
• Служе да причамо са њима, да се играмо, да правимо представу.
• Можемо да причамо о осећањима, наше тајне, наше приче, шта имамо код куће, вицеве…
• Они су нам причали о својој породици, они имају луткарску породицу
• Помогли су нам у санкању.
• Забављали су мале као и ми. Мали их више воле, јер морају да се играју, забавније им је да се тако играју. Они им представљају другаре, другарство, осећају се лепо и добро са њима.

Помоћ – како смо знали и пружили?

• Треба им помоћ јер не умеју да цртају лепо. Ни ми нисмо знали па су нам помагали родитељи и старија деца из вртића.
• Помоћ им је требала у облачењу топлих ствари. Држали смо их да не падну када се санкамо.
• Помагали смо им да се попну и да сиђу, држали смо их за руку. Нису могли да понесу толики терет па смо им помогли.
• А.Ђ. је велики, али му је била потребна помоћ.

Шта смо научили из овог дружења?

• Није важно да ли си велики или мали, него да увек помогнеш.
• Да помажемо другарима, једни другима, да их чувамо овде у вртићу, да их научимо да раде.
• Мали су нас научили да помажемо, да будемо пажљиви.
• Знали смо да малима треба помоћ, видели смо да нешто није у реду.
• И мали су учили од нас како да помажу па сад и они помажу.