Подршка деци и породици едукацијом родитеља

ПОДРШКА ДЕЦИ И ПОРОДИЦИ ЕДУКАЦИЈОМ РОДИТЕЉА

Аутори рада:

Ивана Михајловић – васпитач

Драгица Божиловић – васпитач

Ивана Милановић – психолог

Увод

Породица и вртић представљају два основна система у оквиру којих деца функционишу и који утичу на развој, васпитање и образовање деце. Зато је од кључне важности за оптималан развој деце да њихови утицаји буду усаглашени. То је истовремено и један од начина превенције настанка различитих конфликтних стања код деце. До тога може доћи уколико родитељи и васпитачи имају различите ставове и вредности, па дете не може да изгради сопствене. Зато се посебан нагласак ставља на сарадњу родитеља и вртића. Став нашег вртића је да родитељи не треба да буду само његови посетиоци, већ и активни учесници у развијању и реализацији програма. Дакле, родитељи су људи који заједно са васпитачима одлучују и брину о квалитету живота своје деце. Такође, наш вртић карактерише и став да васпитачи и родитељи нису ривали, већ да су на заједничком послу и са заједничким циљевима.

 Циљ

Имајући у виду да су родитељи и васпитачи две основне карике у процесу развоја и васпитања деце предшколског узраста, циљ нам је био да проценимо и унапредимо квалитет области Подршка деци и породици.

 Где смо сада?

Како бисмо сагледали тренутно стање, процена је извршена у организацији тима за самовредновање рада и то на следећи начин:

• Чланови тима су извршили анализу остварености стандарда у оквиру области Подршка деци и породици (дискутовали о њиховом значају, доказима који могу указати на степен њихове остварености, издвајали стандарде који су у већој и мањој мери остварени).
• На исти начин је извршена анализа остварености стандарда и у оквиру свих Актива.
• Такође, на седници Савета родитеља и на родитељским састанцима у оквиру свих група родитељи су анализирали и процењивали индикаторе и давали предлоге за унапређивање.
• Извршена је анализа документације (записници тимова, стручних органа, документација службе за ПЗЗ, радне књиге, портфолиа деце, документација о родитељским састанцима).
• На састанцима Актива васпитачи и медицинске сестре-васпитачи су наводили конкретне доказе за оствареност стандарда 4.3. у оквиру своје групе
• Сви добијени подаци су сумирани и анализирани у оквиру тима на основу чега је израђен извештај и дат предлог мера за унапређивање.

Резултати

На основу описане процене дошли смо до података да су сви стандарди у већој мери остварени, али и да је потребно планирати поједине активности у циљу унапређивања: чешће организовати едукативне садржаје за родитеље издвојених група, повећати укљученост родитеља у рад установе, редовно информисати родитеље о значајним садржајима о животу група, унапредити вођење евиденције о сарадњи са родитељима.

Реализоване активности

Едукативне радионице. Настојали смо да едукацијом родитеља у области психологије и педагогије допринесемо заједничком, усклађеном деловању на оптималан развој децеи превазилажење потенцијалних проблема у развоју.Васпитач посматра и „снима“ситуацију и односе у групи међу децом, однос родитеља и деце,интересоања, пропусте, јаке стране и на основу тога бира тему која у том тренутку представља интересовање већине или тему која би значајно унапредила компетенције родитеља, а посредно и функционисање групе. Свака ситуација и разговор са родитељиманам је служила као извор идеје или теме за едукацију (свакодневни разговори, родитељски састанци, анкетирање, посматрање деце у групи).На основу прикупљених информација и запажања правили смо план едукације.

За родитеље свих издвојених група организована је едукација на тему „Методе и технике васпитања“ .Сматрали смо да је ова тема од општег значаја за унапређивање родитељства и васпитања деце.У оквиру ових едукација родитељи су се кроз активно учешће, решавање свакодневних „проблем“ ситуација са дететом и размену искустава упознавали са техникама и различитим начинима реаговања и поступања са децом у конкретним ситуацијама.

Још једна у низу едукативних радионица била је “Инклузија – шта је то?“. Родитељи су добили задатак да напишу прву реч која их асоцира на инклузију, а потом су добијене асоцијације разврстане у неколико група – повремено укључивање, прилагођавање, прихватање. Затим је следио разговор  на основу добијених „одговора“ тј. асоцијација – шта је инклузија,где смо ми у односу на ту идеју, наша група,регион, држава, ми сами…

Увод у радионицу„Типови родитеља“ био је задатак да у неколико реченица опишемо своју примарну и секундарну породицу и своје место у њима. Васпитач то уради први да остали учесници схвате модел оног што се тражи. Важно је да васпитач има изражену емпатију према присутнима, јер је то утисак који родитељи понесу – носе лични осећај разумевања и групу којој као родитељи припадају. Свако се сврстао у неку категорију: попустљиви, захтевни, амбициозни, недоследни, а поједини су се проналазили у свакој помало. А то је оно чему и треба да тежимо. И тако смо сви заједно дошли до закључка  да  љубав и границе одликују доброг родитеља!

На идеју за радионицу „Детињство је пролеће живота“ васпитач је дошао имајући у виду да су на селу родитељи у пролеће веома заузети па тешко проналазе времена за било шта, чак и за децу. Родитељи су подељени у четири групе. Свака група је имала папир са називом једног годишњег доба, а задатак је гласио“пишите шта желите“. За следећи задатак су добили таква четири папира са насловима детињство, младост, зрело доба, старост. На крају радионице смо упоређивали годишња доба са животним добом, васпитач је указао на важност адекватног опхођења према детету, као према башти. Ако не посејемо у пролеће, нећемо имати  за зиму тј. за старост.

Учешће родитеља у раду установе. Вршећи „снимање“стања у групи васпитач је увидео да и поред различитих активности које су имале за циљ побољшање односа међу децом, није било очекиваних резултата. Требало је нешто предузети како би се развила емпатија и сараднички односи у групи. Васпитач је дошао на идеју да родитељи буду управо ти носиоци добрих промена и подстицаја својој деци, да проведу време са својом децом али у окружењу другачијем од куће, у заједници са другом децом, да виде начин понашања, реаговања, учења.Дошли смо на идеју да родитељи  једног дана у недељи буду васпитачи, да буду „У ципелама васпитача“, јер ће таквом активношћу  имати прави  увид у различите ситуације. Овај предлог био је добро прихваћен од стране родитеља, али и на велико задовољство и радост све деце.

Активности су биле веома разноврсне.Родитељи су припремали децу за игру и рад, причали им приче, песмице, разговарали на одређену тему, певали, били креативни. Били су у ципелама васпитача. Имали су прилику да посматрају своје дете и да на крају дана изврше процену свих активности.Коментари и утисци родитеља су били веома позитивни, јер на читав процес васпитања сада гледају другим очима.На крају године, ситуација у групи је била сасвим другачија. Односи међу децом су били прави другарски, сараднички. Исти утисак односио се и на родитеље коју су међусобно нашли меру за дружење међу собом – довољно близу и довољно далеко. Ми смо добили велико поштовање и подршку за оно што радимо, јер су родитељивидели тежину нашег позива, али и све његове дивне стране и љубав коју само деца тако безгранично пружају и дарују.

Тимови родитеља. Идеја је настала као потреба узајамне помоћи и подршке родитеља, васпитача и деце. После заједничких дружења где су родитељи били велика помоћ (реализација излета у непосредну околину), поделили смо родитеље у тимове са одређеним задацима. Тимови су формирани на основу потребе групе, интересовања и способности родитеља. На овај начин родитељи активно учествују у раду вртића, а васпитач има могућност да још  више обогатити живот деце и искористити све ресурсе који се налазе у непосредној околини. Најчешће формирани тимови су: Зелени еко тим, тим за декорацију, креативни тим…

Родитељски састанци. Настојали смо да редовно информишемо родитеље о значајним садржајима и животу групе (праћење развоја деце, могућност укључивања у рад, ритам дана, отворена врата, припремни предшколски програм…), као и да детаљно осмислимо сваки родитељски састанак. Пример подсетника са садржајима за први родитељски састанак: развојне карактеристике деце одређеног узраста; праћење развоја и напредовања деце, портфолио деце, доступност и могућност информисања; програм; план адаптације; ритам дана; договор око отворених врата; могућност укључивања у рад; књига утисака и записници са родитељских састанака; избор Савета родитеља.

Документација. Једна од новина била је и вођење записника на родитељским састанцима, као и увођење књиге утисака на нивоу сваке групе. Такође, васпитачи би евидентирали и најчешће теме индивидуалних разговора са родитељима на месечном нивоу. Осим тога, настојали смо да се план сарадње са родитељима разликује међу групама и да буде израђен заједно са родитељима а на основу информација добијених из упитника за упис, претходне године, информација добијених на првом родитељском састанку (шта је родитељима важно, на који начин би се они укључили у рад…).

 Закључак

Након свих реализованих активности, увидели смо значајну добит од истих:

• родитељи су мотивисани за стицање нових знања
• лакше разумеју своје дете и његове потребе и интересовања
• размењују искуства о васпитању деце
• имају веће поверење у васпитаче и боље разумеју њихову улогу
• квалитетнија је међусобна комуникација, квалитетнија средина за игру, учење и развој деце.

Реализованим активностима је у највећој мери унапређен стандард 4.3. Предшколска установа подржава учење и развој детета кроз пружање подршке породици.