У сусрет самовредновању

Самовредновање и вредновање рада је процес процене појединих аспеката рада одређене установе. За разлику од вредновања, које је спољашњи процес процене, самовредновање је унутрашњи процес. Један облик вредновања је нпр. стручно педагошки надзор који врше просветни саветници. За разлику од тога, самовредновање је нешто што долази изнутра, процес који се одвија унутар саме станове, па се због тога доживљава мање „болно“ од спољашњег вредновања. Управо у томе што је самовредновање унутрашњи процес лежи његова значајна предност у односу на спољашње вредновање. Такође, самим тим што овај процес обављају људи који су непосредно у њему, он омогућава објективнију и валиднију процену. Заправо, током процеса самовредновања ми себи постављамо следећа питања:

1. где смо сада?
2. како то знамо?
3. шта треба да урадимо да бисмо били бољи?

Дакле, предност самовредновања се огледа и у томе што је континуираним спровођењем овог процеса омогућена не само процена, већ и унапређивање појединих аспеката рада установе.
ШТА САМОВРЕДНОВАЊЕ ПОДРАЗУМЕВА
1. Формирање тима за самовредновање – ко ће самовредновати
2. Избор кључне области самовредновања – шта ће се самовредновати
3. Избор и/или израду одговарајућих метода и техника за процену изабране области – како ће се самовредновати
4. Процена кључне области – где смо сада
5. Израда акционог плана за унапређивање кључне области – шта треба урадити како бисмо били бољи
6. Спровођење акционог плана.
ШТА СМО САМОВРЕДНОВАЛИ?
Због великог значаја здравих и конструктивних односа у колективу како за лично и професионално задовољство сваког од нас, тако и за квалитет целокупног рада установе, за предмет процене изабрали смо кључну област ЕТОС и у оквиру ње подручје вредновања АТМОСФЕРА И МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ.
КАКО ЈЕ МОГУЋЕ РЕАГОВАТИ У СОЦИЈАЛНИМ СИТУАЦИЈАМА?

 

	Туђа права	Моја права	Сукоб
Дефанзивност	+	–	+/-
Агресивност	–	+	+
Асертивност	+	+	–

Дефанзивни начин реаговања је пасивно реаговање, повлачење у социјалним односима. Оваквим начином реаговања приоритет, важност дајемо правима и жељама других, а своја права и жеље запостављамо.
Обрнути начин реаговања је агресивност, којом своја права стављамо на прво место, а запостављамо права других. Овакав начин понашања нужно нас доводи до конфликта.

Асертивни начин реаговања и комуницирања је једини конструктиван. Асертивност је вештина која омогућује да се изборимо за своја права, осигуравајући да се наше мишљење, права и потребе узму у обзир, а при том се не нарушавају права других. Дакле, асертивним начином реаговања подједнаку важност дајемо и својим и туђим потребама.

ЦИЉ

Процена и побољшање квалитета атмосфере и међуљудских односа у колективу

ЗАДАЦИ

• Процена начина реаговања у конкретним социјалним ситуацијама
• Процена важности атмосфере и међуљудских односа
• Процена квалитета атмосфере и међуљудских односа у нашем колективу
• Утврђивање везе између најчешћих начина реаговања у социјалним ситуацијама и процене квалитета атмосфере и међуљудских односа
• Развијање свести о сопственом начину реаговања
• Заједничка израда акционог плана у циљу побољшања тренутног стања

ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ
Анкетирање:
◦ упитник за процену степена асертивности
◦ упитник за процену квалитета атмосфере и међуљудских односа у колективу.
УЗОРАК
Испитивање је обављено на узорку који су сачињавали:
◦ сви васпитачи
◦  све медицинске сестре – васпитачи
◦ сарадници.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Резултати истраживања су показали да у нашем општем социјалном понашању преовлађују асертивне реакције, али не у довољној мери (51,3%). У скоро половини социјалних ситуација претендујемо ка дефанзивним реакцијама (48,7%). На такав начин имамо привид решења проблема, али је то решење краткорочно, јер наше потребе остају незадовољене. Заправо, у таквим ситуацијама ми излазимо у сусрет потребама других људи на штету својих потреба. Гледано дугорочно, овакво понашање тј. континуирано незадовољење наших жеља и потреба доводи до кумулирања напетости и тензије, негативних емоција и сниженог самопоштовања. Ова негативна осећања временом траже растерећење, а она се најчешће каналишу кроз различите врсте конфликта. Што се тиче процене важности атмосфере и квалитета међуљудских односа, већина запослених је важност свих аспеката атмосфере и међуљудских односа у колективу оценила највишим нивоом. То значи да генерално, на нивоу установе, социјалну климу, професионализам, тимски рад и професионалну сарадњу сматрамо веома важним факторима који утичу на квалитетно одвијање рада и лично и професионално задовољство сваког од нас. Због тога, већина запослених је проценила да би требало нарочиту пажњу посветити побољшању и унапређивању квалитета атмосфере и међуљудских односа у нашем колективу.
ШТА ДАЉЕ?
На основу спроведене процене и утврђених јаких и слабих страна, израђен је акциони план са:
– описом активности
– временом реализације
– носиоцима активности
– начином евалуације

Овај акциони план се налази у оквиру Развојног плана наше установе.

Такође, имамо у плану и да укључимо родитеље у процес самовредновања како бисмо добили објективније податке и на тај начин допринели унапређивању рада нашег вртића.