Аутори рада:

• Биља Ђорђевић, васпитач

• Јелена Симоновић, васпитач

• Ивана Милановић, психолог, педагошки саветник

          Увод

          Основно полазиште планирања и организовања активности била је специфична структура групе: неколико детета која често испољавају непримерене облике понашања, презаштићено дете које показује емоционално недовољно зреле облике понашања, неколико детета која имају тежи облик адаптације. Осим тога, у групи је велики број деце која су похађала исту јаслену групу у оквиру које је акценат стављен на реализацију активности на тему осећања и емпатије, па нам је од великог значаја у планирању активности била и сарадња са медицинским сестрама васпитачима.

          Циљ

          Имајући то у виду, настојале смо да различитим активностима допринесемо развоју способности код деце за препознавање и адекватно каналисање осећања, као и да допринесемо развоју емпатије и сарадничких односа. Осим тога, настојале смо да у реализацији активности применимо и принципе интегрисаног учења.

          Реализоване активности

          Лутка/робот осећања. Деца су уз помоћ стикера са емоцијама уочавала осећања и причала када су тужна, срећна, уплашена, љута. Од поменутих стикера настала је лутка/робот осећања која од ове радне године има и своје име и презиме – Анђела Смајлић.

          Игре коцком и картицама осећања. Уз помоћ коцке осећања на којој су са сваке стране налепљене слике са различитим осећањима деца су препознавала осећања и шта они треба да ураде ако је неко тужан, љут, уплашен. Као продукт игре чешће су грлили другаре који су били тужни услед отежане адаптације. Такође, препознавали су осећања и у игри са картицама осећања и говорили о ситуацијама када су се тако осећали и како су изашли на крај са својим осећањем.

          Радионица на тему „Бес“. Деца су најпре локализовала бес у свом телу (где осећамо бес, како се шири…), а потом га представљали различитим бојама, облицима. Како нас толики бес не би преплавио, заједно смо пронашли стратегију да се „испразнимо“ – деца су цепала цртеже беса и бацала у канту за смеће.

          Кутија за избацивање и термометар за мерење беса. Заједно смо истраживали и пронашли начин како да измеримо колико смо бесни и како да на конструктиван начин испразнимо то лоше осећање. Тако су деца израдила термометар за мерење беса и украсила кутију за избацивање беса које би потом свакодневно користили када би осетили да се појављује то лоше осећање – „мерили“ би, а потом „избацивали бес у кутију“ кроз уши, викањем, вриштањем…

          Игре лоптицама осећања. На лоптицама су исцртана различита осећања, а деца их убацују у одговарајуће отворе на кутији осећања и у зависности од осећања које у том тренутку осећају.

          Тегле са кликерима. На нивоу групе смо увели две тегле са кликерима за праћење понашања тј. за праћење поштовања правила понашања – „добра“ и „лоша“ тегла. На почетку сваке недеље „добра“ тегла је била пуна кликера, а из ње би се по један кликер пребацивао у „лошу“ теглу за свако непоштовање заједнички договорених правила. Такође, за сваки добар поступак према другарима по један кликер би се враћао у „добру“ теглу. Ако на крају недеље „лоша“ тегла буде празна, заједно бисмо се договарали како ћемо то прославити – одлазак на стадион, у шетњу парком, на сладолед…

          Пано осећања. Деца су најпре цртала себе и цртеже резала маказама, а потом смо направили смајлиће везујући одређено осећање за одређену боју: плава – срећан, жута – тужан, црвена – љут. Деца су потом бојила паное од стиропора на који смо закачили њихове цртеже себе и испод сваког направили табелу за пет радних дана. Сваког дана деца би приликом доласка у вртић и поласка кући препознавала и анализирала своје тренутно осећање (како се сада осећам; зашто) и на пано испод свог цртежа стављала смајлић који је у складу са препознатим осећањем. На крају сваке недеље заједно смо анализирали доминантна осећања. Током времена, закључили смо да се на паноу смањује број црвених, а повећава број плавих смајлића.

          Џепови осећања. Деци се јако свидео пано осећања те смо се договорили да од ове радне године свако има свој џеп осећања. Џепови су изложени на паноу, а деца су их обележавала симболима које су изабрали и које имају и на својим ормарима, портфолију и радним листовима. И даље су свакодневно приликом доласка у вртић и поласка кући препознавали и анализирали своје тренутно осећање с тим што су смајли са одговарајућим осећањем сада убацивали у свој џеп. На крају недеље, свако би вадио све смајлиће из свог џепа и заједнички бисмо их анализирали.

          Израда различитих средстава на предлог деце. Деца су била веома мотивисана и активна у свим описаним активностима, па су и сами предлагали нове игре. На предлог деце, од ролни тоалет папира које су сами украшавали по својој жељи настале су кегле осећања,  а потом и игра меморије и слагалице осећања.

          Осим осећања, кроз наведене активности деца су интегрисаним учењем долазила и до других сазнања: количина (већи или мањи број смајлића), дани у недељи (анализа осећања на крају недеље), боје (смајлићи различитих боја), животиње (симболи на џеповима), пребројавање (колико је одређених смајлића у џепу), дужина (кегле различитих дужина и упоређивање). Наведене активности реализоване су у периоду од годину дана.

          Закључак

          Након свих реализованих активности, увиделе смо значајну добит од истих:

• деца препознају, именују и прихватају сопствена осећања и осећања других, отворено разговарају о њима и адекватно реагују на њих;
• настоје да решавају несугласице на миран начин;
• боље разумеју своја и осећања и потребе других;
• у комуникацији показују већи степен самопоуздања.

          Реализованим активностима су у највећој мери унапређени следећи стандарди 1.1. Физичка средина подстиче учење и развој деце, 1.3. Планирање и програмирање васпитно-образовног рада је у функцији подршке дечјем учењу и развоју.

          Шта даље

• израда друштвене игре;
• реализација активности са родитељима.

          Кључна питања:

1. Како омогућити сваком детету, а нарочито деци која често испољавају непримерене облике понашања, да се осећају прихваћено и да буду мотивисана за промену?
2. На које све начине укључити децу у планирање ВОР-а?
3. Како имплементирати интегрисано учење у свакодневни рад?

Литература:

Bennett, M., Радуловић, Л. и Мишкељин, Л. (2012): ВОДИЧ ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА. Београд:  пројекат ИМПРЕС.

Група аутора (1997.): КОРАК ПО КОРАК 2. Београд: Креативни центар.

Ловринчевић, Н. (2010.): ДИСЦИПЛИНА БЕЗ БАТИНА. Београд: Креативни центар.

Правилник о стандардима квалитета рада установе, Београд, Службени гласник РС – Просветни гласник, 2018.

Пројекат PRECEDE (2014.): Балкански регионални приручник за васпитаче, поштовање различитости и изградња мира са малом децом