Препознавање и испољавање осећања

Аутори рада:

  • Биља Ђорђевић, васпитач
  • Јелена Симоновић, васпитач
  • Ивана Милановић, психолог, педагошки саветник

          Увод

          Основно полазиште планирања и организовања активности била је специфична структура групе: неколико детета која често испољавају непримерене облике понашања, презаштићено дете које показује емоционално недовољно зреле облике понашања, неколико детета која имају тежи облик адаптације. Осим тога, у групи је велики број деце која су похађала исту јаслену групу у оквиру које је акценат стављен на реализацију активности на тему осећања и емпатије, па нам је од великог значаја у планирању активности била и сарадња са медицинским сестрама васпитачима.

          Циљ

          Имајући то у виду, настојале смо да различитим активностима допринесемо развоју способности код деце за препознавање и адекватно каналисање осећања, као и да допринесемо развоју емпатије и сарадничких односа. Осим тога, настојале смо да у реализацији активности применимо и принципе интегрисаног учења.

          Реализоване активности

          Лутка/робот осећања. Деца су уз помоћ стикера са емоцијама уочавала осећања и причала када су тужна, срећна, уплашена, љута. Од поменутих стикера настала је лутка/робот осећања која од ове радне године има и своје име и презиме – Анђела Смајлић.

          Игре коцком и картицама осећања. Уз помоћ коцке осећања на којој су са сваке стране налепљене слике са различитим осећањима деца су препознавала осећања и шта они треба да ураде ако је неко тужан, љут, уплашен. Као продукт игре чешће су грлили другаре који су били тужни услед отежане адаптације. Такође, препознавали су осећања и у игри са картицама осећања и говорили о ситуацијама када су се тако осећали и како су изашли на крај са својим осећањем.

Слика 1: Игре коцком осећања

          Радионица на тему „Бес“. Деца су најпре локализовала бес у свом телу (где осећамо бес, како се шири…), а потом га представљали различитим бојама, облицима. Како нас толики бес не би преплавио, заједно смо пронашли стратегију да се „испразнимо“ – деца су цепала цртеже беса и бацала у канту за смеће.

          Кутија за избацивање и термометар за мерење беса. Заједно смо истраживали и пронашли начин како да измеримо колико смо бесни и како да на конструктиван начин испразнимо то лоше осећање. Тако су деца израдила термометар за мерење беса и украсила кутију за избацивање беса које би потом свакодневно користили када би осетили да се појављује то лоше осећање – „мерили“ би, а потом „избацивали бес у кутију“ кроз уши, викањем, вриштањем…

Слика 2: Мерење беса
Слика 3: Избацивање беса

          Игре лоптицама осећања. На лоптицама су исцртана различита осећања, а деца их убацују у одговарајуће отворе на кутији осећања и у зависности од осећања које у том тренутку осећају.

          Тегле са кликерима. На нивоу групе смо увели две тегле са кликерима за праћење понашања тј. за праћење поштовања правила понашања – „добра“ и „лоша“ тегла. На почетку сваке недеље „добра“ тегла је била пуна кликера, а из ње би се по један кликер пребацивао у „лошу“ теглу за свако непоштовање заједнички договорених правила. Такође, за сваки добар поступак према другарима по један кликер би се враћао у „добру“ теглу. Ако на крају недеље „лоша“ тегла буде празна, заједно бисмо се договарали како ћемо то прославити – одлазак на стадион, у шетњу парком, на сладолед…

          Пано осећања. Деца су најпре цртала себе и цртеже резала маказама, а потом смо направили смајлиће везујући одређено осећање за одређену боју: плава – срећан, жута – тужан, црвена – љут. Деца су потом бојила паное од стиропора на који смо закачили њихове цртеже себе и испод сваког направили табелу за пет радних дана. Сваког дана деца би приликом доласка у вртић и поласка кући препознавала и анализирала своје тренутно осећање (како се сада осећам; зашто) и на пано испод свог цртежа стављала смајлић који је у складу са препознатим осећањем. На крају сваке недеље заједно смо анализирали доминантна осећања. Током времена, закључили смо да се на паноу смањује број црвених, а повећава број плавих смајлића.

 Слика 4: Пано осећања

          Џепови осећања. Деци се јако свидео пано осећања те смо се договорили да од ове радне године свако има свој џеп осећања. Џепови су изложени на паноу, а деца су их обележавала симболима које су изабрали и које имају и на својим ормарима, портфолију и радним листовима. И даље су свакодневно приликом доласка у вртић и поласка кући препознавали и анализирали своје тренутно осећање с тим што су смајли са одговарајућим осећањем сада убацивали у свој џеп. На крају недеље, свако би вадио све смајлиће из свог џепа и заједнички бисмо их анализирали.

 Слика 5: Џепови осећања

          Израда различитих средстава на предлог деце. Деца су била веома мотивисана и активна у свим описаним активностима, па су и сами предлагали нове игре. На предлог деце, од ролни тоалет папира које су сами украшавали по својој жељи настале су кегле осећања,  а потом и игра меморије и слагалице осећања.

          Осим осећања, кроз наведене активности деца су интегрисаним учењем долазила и до других сазнања: количина (већи или мањи број смајлића), дани у недељи (анализа осећања на крају недеље), боје (смајлићи различитих боја), животиње (симболи на џеповима), пребројавање (колико је одређених смајлића у џепу), дужина (кегле различитих дужина и упоређивање). Наведене активности реализоване су у периоду од годину дана.

          Закључак

          Након свих реализованих активности, увиделе смо значајну добит од истих:

  • деца препознају, именују и прихватају сопствена осећања и осећања других, отворено разговарају о њима и адекватно реагују на њих;
  • настоје да решавају несугласице на миран начин;
  • боље разумеју своја и осећања и потребе других;
  • у комуникацији показују већи степен самопоуздања.

          Реализованим активностима су у највећој мери унапређени следећи стандарди 1.1. Физичка средина подстиче учење и развој деце, 1.3. Планирање и програмирање васпитно-образовног рада је у функцији подршке дечјем учењу и развоју.

          Шта даље

  • израда друштвене игре;
  • реализација активности са родитељима.

          Кључна питања:

  1. Како омогућити сваком детету, а нарочито деци која често испољавају непримерене облике понашања, да се осећају прихваћено и да буду мотивисана за промену?
  2. На које све начине укључити децу у планирање ВОР-а?
  3. Како имплементирати интегрисано учење у свакодневни рад?

Литература:

Bennett, M., Радуловић, Л. и Мишкељин, Л. (2012): ВОДИЧ ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА. Београд:  пројекат ИМПРЕС.

Група аутора (1997.): КОРАК ПО КОРАК 2. Београд: Креативни центар.

Ловринчевић, Н. (2010.): ДИСЦИПЛИНА БЕЗ БАТИНА. Београд: Креативни центар.

Правилник о стандардима квалитета рада установе, Београд, Службени гласник РС – Просветни гласник, 2018.

Пројекат PRECEDE (2014.): Балкански регионални приручник за васпитаче, поштовање различитости и изградња мира са малом децом

Подршка деци и породици едукацијом родитеља

ПОДРШКА ДЕЦИ И ПОРОДИЦИ ЕДУКАЦИЈОМ РОДИТЕЉА

Аутори рада:

Ивана Михајловић – васпитач

Драгица Божиловић – васпитач

Ивана Милановић – психолог

Увод

Породица и вртић представљају два основна система у оквиру којих деца функционишу и који утичу на развој, васпитање и образовање деце. Зато је од кључне важности за оптималан развој деце да њихови утицаји буду усаглашени. То је истовремено и један од начина превенције настанка различитих конфликтних стања код деце. До тога може доћи уколико родитељи и васпитачи имају различите ставове и вредности, па дете не може да изгради сопствене. Зато се посебан нагласак ставља на сарадњу родитеља и вртића. Став нашег вртића је да родитељи не треба да буду само његови посетиоци, већ и активни учесници у развијању и реализацији програма. Дакле, родитељи су људи који заједно са васпитачима одлучују и брину о квалитету живота своје деце. Такође, наш вртић карактерише и став да васпитачи и родитељи нису ривали, већ да су на заједничком послу и са заједничким циљевима.

 Циљ

Имајући у виду да су родитељи и васпитачи две основне карике у процесу развоја и васпитања деце предшколског узраста, циљ нам је био да проценимо и унапредимо квалитет области Подршка деци и породици.

 Где смо сада?

Како бисмо сагледали тренутно стање, процена је извршена у организацији тима за самовредновање рада и то на следећи начин:

  • Чланови тима су извршили анализу остварености стандарда у оквиру области Подршка деци и породици (дискутовали о њиховом значају, доказима који могу указати на степен њихове остварености, издвајали стандарде који су у већој и мањој мери остварени).
  • На исти начин је извршена анализа остварености стандарда и у оквиру свих Актива.
  • Такође, на седници Савета родитеља и на родитељским састанцима у оквиру свих група родитељи су анализирали и процењивали индикаторе и давали предлоге за унапређивање.
  • Извршена је анализа документације (записници тимова, стручних органа, документација службе за ПЗЗ, радне књиге, портфолиа деце, документација о родитељским састанцима).
  • На састанцима Актива васпитачи и медицинске сестре-васпитачи су наводили конкретне доказе за оствареност стандарда 4.3. у оквиру своје групе
  • Сви добијени подаци су сумирани и анализирани у оквиру тима на основу чега је израђен извештај и дат предлог мера за унапређивање.

Резултати

На основу описане процене дошли смо до података да су сви стандарди у већој мери остварени, али и да је потребно планирати поједине активности у циљу унапређивања: чешће организовати едукативне садржаје за родитеље издвојених група, повећати укљученост родитеља у рад установе, редовно информисати родитеље о значајним садржајима о животу група, унапредити вођење евиденције о сарадњи са родитељима.

Реализоване активности

Едукативне радионице. Настојали смо да едукацијом родитеља у области психологије и педагогије допринесемо заједничком, усклађеном деловању на оптималан развој децеи превазилажење потенцијалних проблема у развоју.Васпитач посматра и „снима“ситуацију и односе у групи међу децом, однос родитеља и деце,интересоања, пропусте, јаке стране и на основу тога бира тему која у том тренутку представља интересовање већине или тему која би значајно унапредила компетенције родитеља, а посредно и функционисање групе. Свака ситуација и разговор са родитељиманам је служила као извор идеје или теме за едукацију (свакодневни разговори, родитељски састанци, анкетирање, посматрање деце у групи).На основу прикупљених информација и запажања правили смо план едукације.

За родитеље свих издвојених група организована је едукација на тему „Методе и технике васпитања“ .Сматрали смо да је ова тема од општег значаја за унапређивање родитељства и васпитања деце.У оквиру ових едукација родитељи су се кроз активно учешће, решавање свакодневних „проблем“ ситуација са дететом и размену искустава упознавали са техникама и различитим начинима реаговања и поступања са децом у конкретним ситуацијама.

Још једна у низу едукативних радионица била је “Инклузија – шта је то?“. Родитељи су добили задатак да напишу прву реч која их асоцира на инклузију, а потом су добијене асоцијације разврстане у неколико група – повремено укључивање, прилагођавање, прихватање. Затим је следио разговор  на основу добијених „одговора“ тј. асоцијација – шта је инклузија,где смо ми у односу на ту идеју, наша група,регион, држава, ми сами…

Увод у радионицу„Типови родитеља“ био је задатак да у неколико реченица опишемо своју примарну и секундарну породицу и своје место у њима. Васпитач то уради први да остали учесници схвате модел оног што се тражи. Важно је да васпитач има изражену емпатију према присутнима, јер је то утисак који родитељи понесу – носе лични осећај разумевања и групу којој као родитељи припадају. Свако се сврстао у неку категорију: попустљиви, захтевни, амбициозни, недоследни, а поједини су се проналазили у свакој помало. А то је оно чему и треба да тежимо. И тако смо сви заједно дошли до закључка  да  љубав и границе одликују доброг родитеља!

На идеју за радионицу „Детињство је пролеће живота“ васпитач је дошао имајући у виду да су на селу родитељи у пролеће веома заузети па тешко проналазе времена за било шта, чак и за децу. Родитељи су подељени у четири групе. Свака група је имала папир са називом једног годишњег доба, а задатак је гласио“пишите шта желите“. За следећи задатак су добили таква четири папира са насловима детињство, младост, зрело доба, старост. На крају радионице смо упоређивали годишња доба са животним добом, васпитач је указао на важност адекватног опхођења према детету, као према башти. Ако не посејемо у пролеће, нећемо имати  за зиму тј. за старост.

Учешће родитеља у раду установе. Вршећи „снимање“стања у групи васпитач је увидео да и поред различитих активности које су имале за циљ побољшање односа међу децом, није било очекиваних резултата. Требало је нешто предузети како би се развила емпатија и сараднички односи у групи. Васпитач је дошао на идеју да родитељи буду управо ти носиоци добрих промена и подстицаја својој деци, да проведу време са својом децом али у окружењу другачијем од куће, у заједници са другом децом, да виде начин понашања, реаговања, учења.Дошли смо на идеју да родитељи  једног дана у недељи буду васпитачи, да буду „У ципелама васпитача“, јер ће таквом активношћу  имати прави  увид у различите ситуације. Овај предлог био је добро прихваћен од стране родитеља, али и на велико задовољство и радост све деце.

Активности су биле веома разноврсне.Родитељи су припремали децу за игру и рад, причали им приче, песмице, разговарали на одређену тему, певали, били креативни. Били су у ципелама васпитача. Имали су прилику да посматрају своје дете и да на крају дана изврше процену свих активности.Коментари и утисци родитеља су били веома позитивни, јер на читав процес васпитања сада гледају другим очима.На крају године, ситуација у групи је била сасвим другачија. Односи међу децом су били прави другарски, сараднички. Исти утисак односио се и на родитеље коју су међусобно нашли меру за дружење међу собом – довољно близу и довољно далеко. Ми смо добили велико поштовање и подршку за оно што радимо, јер су родитељивидели тежину нашег позива, али и све његове дивне стране и љубав коју само деца тако безгранично пружају и дарују.

Тимови родитеља. Идеја је настала као потреба узајамне помоћи и подршке родитеља, васпитача и деце. После заједничких дружења где су родитељи били велика помоћ (реализација излета у непосредну околину), поделили смо родитеље у тимове са одређеним задацима. Тимови су формирани на основу потребе групе, интересовања и способности родитеља. На овај начин родитељи активно учествују у раду вртића, а васпитач има могућност да још  више обогатити живот деце и искористити све ресурсе који се налазе у непосредној околини. Најчешће формирани тимови су: Зелени еко тим, тим за декорацију, креативни тим…

Родитељски састанци. Настојали смо да редовно информишемо родитеље о значајним садржајима и животу групе (праћење развоја деце, могућност укључивања у рад, ритам дана, отворена врата, припремни предшколски програм…), као и да детаљно осмислимо сваки родитељски састанак. Пример подсетника са садржајима за први родитељски састанак: развојне карактеристике деце одређеног узраста; праћење развоја и напредовања деце, портфолио деце, доступност и могућност информисања; програм; план адаптације; ритам дана; договор око отворених врата; могућност укључивања у рад; књига утисака и записници са родитељских састанака; избор Савета родитеља.

Документација. Једна од новина била је и вођење записника на родитељским састанцима, као и увођење књиге утисака на нивоу сваке групе. Такође, васпитачи би евидентирали и најчешће теме индивидуалних разговора са родитељима на месечном нивоу. Осим тога, настојали смо да се план сарадње са родитељима разликује међу групама и да буде израђен заједно са родитељима а на основу информација добијених из упитника за упис, претходне године, информација добијених на првом родитељском састанку (шта је родитељима важно, на који начин би се они укључили у рад…).

 Закључак

Након свих реализованих активности, увидели смо значајну добит од истих:

  • родитељи су мотивисани за стицање нових знања
  • лакше разумеју своје дете и његове потребе и интересовања
  • размењују искуства о васпитању деце
  • имају веће поверење у васпитаче и боље разумеју њихову улогу
  • квалитетнија је међусобна комуникација, квалитетнија средина за игру, учење и развој деце.

Реализованим активностима је у највећој мери унапређен стандард 4.3. Предшколска установа подржава учење и развој детета кроз пружање подршке породици.

Специфичности групе као полазиште за организовање активности у пружању подршке деци уз коришћење персона лутке

Специфичности групе као полазиште за  организовање активности у пружању подршке деци уз коришћење персона лутке

 

Аутори

мед.сестре васпитачи Невенка Аранђеловић и Зорица Николић,

васпитачи Ивана Митровић и Мага Богосављевић, психолог Ивана Милановић

 

Специфичности групе

  • Како група деце представља скуп различитих темперамената пожељно је знати како ће деца реаговати, а ако у групи постоји неколико детета која имају јачи интензитет реаговања на окружење, на медицинској сестри-васпитачу  је да препозна такво понашање и предузме кораке.
  • „Груба игра“ – деца која туку другу децу, гурају, отимају играчке и то раде веома често (небројено пута у току дана)
  • Говор недовољно развијен баш код ове деце
  • Девојчица која не дозвољава другој деци да јој приђу и уопште не пишки у вртићу
  • Девојчица која је веома несигурна, избегава и контакт очима, седи само на једној столичици, углавном јој је потребан подстицај
  • Дечак који је повучен и не дружи се са другом децом
  • Дечак који неке своје емоције изражава искључиво вриштањем и често показује незаинтересованост за све што га окружује
  • Реаговање остатка групе (како деце тако и родитеља) на понашање деце из првог пасуса
  • Оваква деца чине трећину групе

 

  • Учешће групе из наше установе у пројекту PRECEDE и њихово искуство у коришћењу персона лутке;
  • пилотирање Балканског регионалног приручника за васпитаче – поштовање различитости и изградња мира са малом децом
  • искуство и стечено знање на семинару „Позитивна досциплина у вртићу“.
  • Персона лутке

 

Циљ

развој  вештина код деце за успостављање сарадничких односа и развој емпатије.

 

Задаци за одраслог

  • Организовати средину и активности у којој деца развијају контакт са персона лутком;
  • организовати активности кроз које ће деца учити да препознају и реагују на своје емоције и потребе и емоције и потребе других;
  • организовати активности у оквиру којих ће деца учити на које све начине бринемо о себи и другима;
  • свакодневно пратити и бележити понашање деце.

 

Учесници у активностима

деца припремне предшколске групе „Цврчак“, деца старије јаслене групе „Мини“, родитељи, васпитачи и медицинске сестре васпитачи.

 

Реализоване активности

  • упознавање деце са персона луткама и њихово коришћење у решавању свакодневних ситуација
  • Заједно са старијим другарима играли смо се игре „Чије је то име“, цртали себе уз помоћ старијег друга, боравили на свежем ваздуху и заједно се играли.
  • Уз помоћ старије деце, и персона лутака разговарали смо о осећањима
  • Осећања: туга, страх, љутња, срећа
  • Организовали смо различите игре на тему „Породица“: дружење са родитељима, посета родитеља са бебом, као и активност „Тужна и срећна беба“, игре фотографијама и препознавање чланова породице. Заједно смо гледали снимке различитих породица (људи и животиње).
  • Родитељи су заједно са децом направили пано који приказује њихову породицу и неке од игара којих се заједно играју
  • Препознавање емоција и бригу о другоме деци смо настојале да приближимо и кроз различите бајке и песмице, драматизацијом, игром са илустрованим књигама и цртежима лица.
  • Реализовали смо и састанак за родитеље на тему „Методе и технике васпитања“ и континуирано обављали саветодавни рад са појединим родитељима уз писани подсетник за поступање у односу са дететом.

           Савети за родитеље након састанка одржаног 05.12.2016. године:

  • Договорити ритам дана и правила понашања код куће
  • Укључити дете у обављање кућних послова у складу са његовим могућностима (постављање стола, паковање играчака, паковање своје обуће и одеће и сл.), нека то постане његова обавеза и његово задужење
  • Не говорити „Ти си добар“ или „Ти ниси добар“ већ похваљивати и критиковати конкретно понашање нпр. „Лепо си то обојио“ или „Није лепо што ниси спаковао играчке“
  • Водити рачуна да дете слуша када му се обраћате и дајете му налог – спустити се у висину његовог погледа, успоставити контакт очима
  • Давати само један налог у једном тренутку и не давати следећи док дете не обави претходни. Уколико дете не обави дати налог, не понављати, већ заједно са дететом извршити задато
  • Игнорисати свако непожељно понашање (вриштање, „хистерисање“ и сл.) – не коментарисати, не успостављати контакт очима, већ реаговати када дете престане са таквим понашањем
  • Смањити време гледања цртаних филмова, пуштати му цртане филмове на српском језику и дечје песме, водити рачуна да цртани које дете гледа не садрже агресивне садржаје
  • Понудити детету више мирнијих активности и игара код куће (цртање, боцкалице, слагање коцкица…) и водити рачуна да се динамичне и мирније активности смењују
  • Доводити дете што чешће у ситуације да мора нешто да да другом детету, одраслом, и то обавезно похвалити
  • Што више се заједно играти са дететом и у свакој игри доводити дете у ситуацију сарадње и чекања свог реда нпр. уколико заједно правите кулу од коцкица, рећи му: „Стави сада једну коцку ти, сада ће мама да стави једну, па сада тата…“
  • Учити дете да непожељно понашање замени позитивним нпр. уколико дете покуша да удари неког (дете, родитеља) ухватити га за руку и његовом руком му показати да уместо ударца може да помази друго дете
  • Бити доследан у односу са дететом, истрајати у налогу који се постави детету, доследно примењивати правила понашања и договоре.

 

Позитивне картице

  • Брижан и одлучан у исто време („Видим да ти се не седи на ноши, да ли желиш да седнеш поред Милоша?“)
  • Очи у очи (приметићете да говорите нежније када уложите додатни труд да успоставите контакт очима)
  • Уместо „немој“ реците шта могу („ Видим да желиш да цепаш папир.“ нежно му узмите сликовницу и понудите папир)
  • Оснажите децу – замка рада са децом раног узраста је уверење да немају моћ. Учите децу животним вештинама и имајте поверења у њих
  • Загрљај – деца се понашају боље када се осећају боље. Загрљај нам помаже да се осећамо боље
  • Потврда осећања детета – „Видим да си заиста љут, узнемирен, тужан…“ немојте поправљати, спашавати или покушавати да убедите децу да не осећају то што осећају.
  • Научите децу шта да ураде (увек демонстрација)
  • „Позитивна дисциплина у вртићу“

 

Добит

  • смиренија атмосфера у групи;
  • уз помоћ лутке олакшане су свакодневне ситуације у групи (успављивање, одлазак у тоалет и сл.);
  • деца су слободнија и отворенија у излагању пред групом;
  • у већој мери су мотивисана за игру са децом различитог узраста;
  • у већој мери примећују и реагују на различите емоције и потребе других (покрет тешења, грљење, помоћ…)

 

Шта даље?

  • у већој мери организовати активности које ће допринети конструктивнијем решавању свакодневних проблем ситуација у групи
  • настaвити са употребом персона лутке

Препознавање и реаговање на потребе других

ПРЕПОЗНАВАЊЕ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОТРЕБЕ ДРУГИХ

Аутори рада:

Ивана Митровић – васпитач

Мага Богосављевић – васпитач

Невенка Аранђеловић – мед.сестра васпитач

Зорица Николић – мед.сестра васпитач

Ивана Милановић – психолог

 

Увод

Од 2014. до 2016. године наша установа је била укључена у пројекат PRECEDE тј. у пилотирање Балканског регионалног приручника за васпитаче – поштовање различитости и изградња мира са малом децом. У оквиру наведеног пројекта у групи Цврчак реализоване су бројне активности из поменутог приручника, након којих смо закључиле да деца у групи лакше уочавају сличности и разлике међу собом, у већој мери подстичу једна другу на учешће у играма и активностима, а комуникација и  интеракција је отворенија, богатија и разноврснија. У реализацији активности велики значај је имала употреба персона лутке – посебан вид примене лутке као особе која има свој идентитет. На основу искуства у пројекту, као и на основу потреба једне јаслене групе из наше установе, настојале смо да утврдимо колико су реализоване активности допринеле изградњи вештина код деце за успостављање сарадничких односа и развоју емпатије.

 

Циљ

Циљ нам је био да кроз посматрање деце у свакодневним и организованим активностима, као и уз коришћење персона лутке,  проценимо на који начин успостављају контакт и остварују комуникацију са млађом децом.

 

Реализоване активности

Учесници у активностима била су деца припремне предшколске групе Цврчак и деца старије јаслене групе Мини.

Након прве посете малим другарима и упознавања са њима, наставили смо са низом занимљивих активности. Мењали смо простор за игру како би се деца осећала опуштено и мотивисано за учешће – од групе на спрату где бораве деца јасленог узраста, преко групе у приземљу до дворишта вртића. Када смо и наше мале другаре упознали са персона луткама Аном и Емиром и њиховим идентитетом, почели смо да исте те лутке користимо и у решавању свакодневних проблем ситуација (укључивање у игру, поштовање правила понашања и сл.).

Заједно са малим другарима играли смо се игре „Чије је то име“, помагали смо им да нацртају себе.

   

Осим тога, заједно смо се играли на снегу – санкали се, грудвали, правили Снешка. Кроз ове активности су деца учила да чекају свој ред као и да помажу млађима од себе.

  

Тему „Осећања“ обрадили смо на различите начине уз помоћ разноврсних реквизита: персона лутка, коцка осећања, телевизор од картона. Приметиле смо да се млађа деца лакше и брже укључују у активности уз помоћ персона лутке или старијег друга. Телевизор од картона деци је пружио додатни осећај сигурности, тако да су приче о њиховим личним лепим или мање лепим догађајима испричала опуштено чак и она деца која се теже укључују у активности.

    

Разговарали смо о породици са нагласком на томе да је свакоме потребна породица, као и о томе на који начин чланови породице брину о нама и помажу нам у задовољењу наших потреба. Деца су заједно са својим родитељима имала задатак да одаберу неки породични снимак и да га донесу у вртић. Било је ту прослава рођендана, летовања, излета… Чак смо одгледали и коментарисали и снимак једне породице куца. Деца су са великом пажњом пропратила све снимке и била веома узбуђена и поносна током трајања њиховог. Осим наведеног, препознавање емоција и бригу о другоме деци смо настојале да приближимо и кроз различите свакодневне активности: бајке, приче, рецитације, драматизације.

   

Закључак

У циљу што објективније процене, снимке реализованих активности анализирале смо заједно са децом и вршиле процену укључености и субјективне добробити на скали од 1 до 5. Дошли смо до података да су у почетку деца ступала у контакт са млађом децом, али су тражила помоћ васпитача за начин реаговања у конкретним ситуацијама. Након неколико реализованих активности и усмеравања од стране васпитача, као и „помоћи“ од стране персона лутке, деца су спонтано започињала заједничку игру, да би потом у много већој мери испољавали заштитничко понашање, емпатију и стрпљење за потребе и могућности млађе деце. Такође, старија деца су као модел понашања имала већи утицај на млађу него одрасли.

Након свих реализованих активности, закључиле смо да су деца била слободнија и отворенија у излагању пред групом, у већој мери мотивисана за игру са децом различитог узраста, спремнија на препознавање и реаговање на потребе друге деце. Унапређени су следећи стандарди:

2.2. Социјална средина подстиче учење и развој деце,

3.1. Деца су мотивисана и активно укључена у игре и активности,

3.2. Праћење напредовања деце у развоју и учењу у основи је процеса васпитно-образовног рада.

На основу тога, настојаћемо да у оквиру наше установе у што већој мери организујемо заједничке активности деце различитих узраста, као и да наставимо са коришћењем персона лутке.

 

Одговори деце…

 Шта смо погледали, шта смо овде радили?

  • Како смо били код малаца. Причали смо о именима. Играли смо се аутом и лоптом, добацивали смо се лоптом.
  • Цртали смо са малцима малце и нас, помогли смо им да нацртају себе.
  • Заједно смо се возили на санкама.
  • Кад смо причали о осећањима. И мали су слушали, после су они причали, нешто смо разумели, нешто не, јер су још мали.
  • Бацали смо коцку, па смо добили љуто и требало је да покажемо. Мали су неки знали да покажу, неки не, па су гледали од нас.
  • Облачили смо мале, ствари од родитеља
  • Играли смо се кад је долазио кувар
  • Водили смо мале на излет код Млаве.

Како сте се осећали?

  • Осећали смо се срећно.
  • Срећно, тужно они који нису били.
  • И мали и велики су били срећни, осећали смо се срећно сви!
  • И мали су били срећни, видели смо им то по лицима, била су насмејана.

О Емиру и Ани…

  • Изгледају као деца, али су лутке.
  • Служе да причамо са њима, да се играмо, да правимо представу.
  • Можемо да причамо о осећањима, наше тајне, наше приче, шта имамо код куће, вицеве…
  • Они су нам причали о својој породици, они имају луткарску породицу
  • Помогли су нам у санкању.
  • Забављали су мале као и ми. Мали их више воле, јер морају да се играју, забавније им је да се тако играју. Они им представљају другаре, другарство, осећају се лепо и добро са њима.

Помоћ – како смо знали и пружили?

  • Треба им помоћ јер не умеју да цртају лепо. Ни ми нисмо знали па су нам помагали родитељи и старија деца из вртића.
  • Помоћ им је требала у облачењу топлих ствари. Држали смо их да не падну када се санкамо.
  • Помагали смо им да се попну и да сиђу, држали смо их за руку. Нису могли да понесу толики терет па смо им помогли.
  • А.Ђ. је велики, али му је била потребна помоћ.

Шта смо научили из овог дружења?

  • Није важно да ли си велики или мали, него да увек помогнеш.
  • Да помажемо другарима, једни другима, да их чувамо овде у вртићу, да их научимо да раде.
  • Мали су нас научили да помажемо, да будемо пажљиви.
  • Знали смо да малима треба помоћ, видели смо да нешто није у реду.
  • И мали су учили од нас како да помажу па сад и они помажу.

 

 

 

 

 

Унапређивање квалитета рада кроз међусобну подршку и сарадњу

 ПУ „Галеб“ Петровац на Млави
Аутори: васпитачи издвојених група ПУ „Галеб“
Сарадник: Ивана Милановић, психолог

Увод

Тимски рад представља интерактивни процес који омогућава да људи са различитим степеном стручности произведу креативна решења за заједничко дефинисање проблема. Такво решење је боље и успешније од решења које би неки члан тима самостално пружио. Заправо, тим представља способност сагледавања појава из различитих углова, активирање свих креативних потенцијала, могућност адаптације на промене и преструктуирање, отвореност за нова искуства.
Сваки тим поседује специфичне улоге дефинисане заједничком визијом и способностима потребним за решавање појединачних проблема. Неко ће у тиму да остварује контакте, неко да сакупља информације, неко да штампа заједничке одлуке и мареријале, неко да ради на одржавању енергије и ентузијазма, неко да уреди простор за одржавање састанака. У односу на класичан рад у групи, оно што је за тим карактеристично је да, без обзира на поделу одговорности и улога, чланови тима помажу једни другима и дају сугестије за сваки сегмент процеса рада.

Циљ

У складу са теоријским претпоставкама о тимском раду и организацијом рада издвојених група наше предшколске установе (васпитач сам ради у насељу), настојали смо да унапредимо квалитет рада кроз међусобну подршку и сарадњу свих учесника васпитно-образовног процеса. На том путу смо пролазили различите фазе од појединачне размене искустава до међусобног умрежавања, заједничког планирања, реализације, анализе и самовредновања рада. Осим тога, изнедрили смо и значајне продукте заједничког рада који су остали интегрисани у нашу праксу.

Реализоване активности

Појединачна размена искустава
Услед малог броја издвојених објеката и група, размена искустава васпитача се огледала само у повременим појединачним разговорима приликом одржавања састанака Васпитно-образовног већа. Касније се број издвојених група повећао, што је довело до формирања Актива васпитача извојених одељења. Отуда је и настао наш мото: Сарађуј са свима, буди део тима, што нам је и била одскочна даска за све наредне заједничке активности.

Организација редовних састанака Актива и размена искустава
Састанци Актива васпитача организују се једном месечно (слика 1). Осим тога, по потреби се организују и додатни састанци у различитим објектима и групама ради бољег увида у организацију рада васпитача (организација средине за учење, опремљеност средствима за рад, идеје за даљи рад…). Организоване су и активности и радионице у циљу јачања осећања заједништва (нпр. тајни пријатељ…)

druzenje

Заједничко планирање рада и реализација заједничких активности
 druzenje-grupeУ оквиру Актива васпитача планиране су заједничке активности и дружења која су се временом проширивала и унапређивала, па је развојни пут тих активности изгледао овако:
• Међусобне посете група (деца, родитељи, васпитачи) приликом обележавања значајних датума (слика 2), што је постало неизоставни део рада васпитача издвојених група (Дан јесени, дечја недеља, новогодишњи празници, Дан пролећа, излети, завршне приредбе…)
• Организација едукативних и креативних радионица за децу и родитеље (слика 3) више група (припремни предшколски програм, здрава храна, методе и технике васпитања…), као и укључивање родитеља у различите аспекте рада вртића формирањем тимова родитеља у складу са потребама групе и њиховим интересовањима (слика 4).
roditelji tim-roditelja
• На основу претходних корака, јавила се потреба за стварањем нечег аутентичног, која је била покретач израде и реализације пројекта Приче са Млаве (који представља пример тимског рада свих релевантних актера ВО процеса – слика 5), Дечје пролећне игре (које представљају продукт тимског рада у виду дружења и такмичења деце, родитеља и васпитача и допринос развоју тимског и спортског духа – слика 6). Осим тога, у овом процесу су васпитачи осмислили и једно од наших најважнијих обележја – химну вртића. Дечје пролећне игре за децу, родитеље и васпитаче одржавају се сваке године у различитим насељима, а из њих су настале и регионалне Дечје пролећне игре за децу, родитеље и васпитаче предшколских установа браничевског и подунавског региона у организацији ПУ „Галеб“.

prica-sa-mlave decije-prolece
• Заједничка анализа и самовредновање реализованих активности
Како бисмо континуирано унапређивали наш рад и учили на грешкама, на састанцима Актива приказани су и анализирани снимци како заједничких активности, тако и активности из свакодневног рада групе. Осим тога, васпитачи су умрежени и електронским путем па свакодневно могу да размењују информације и искуства.
Закључак
Иако је на овом путу било и потешкоћа (неусклађеност радног времена васпитача, искреност и отвореност према колегиницама у изношењу проблема, неприхватање критике, дилема да ли изнети све праве проблеме), реализованим активностима смо успели да значајно унапредимо одређене стандарде квалитета рада:
• успели смо да постигнемо квалитетнију међусобну комуникацију, већи степен професионалности и мотивације за рад, боље разумевање улоге васпитача од стране родитеља, отвореност ка породици и друштвеној средини (стандард 5.5.);
• допринели смо промоцији рада наше установе и примера добре праксе и међусобне сарадње (стандард 5.3.);
• значајно смо унапредили квалитет тимског рада на бази самовредновања и допринели социјалној зрелости деце и стварању квалитетнијег контекста за игру, учење и развој деце (стандард 7.2.).

На основу стеченог искуства настојаћемо да различитим активностима на нивоу Актива васпитача и даље унапређујемо област Етос, негујемо климу поверења и активно укључујемо родитеље у реализацију васпитно-образовног процеса.
Квалитетна комуникација, размена и подршка међу васпитачима → сигурност и (само)поштовање → већа професионална мотивација → нове идеје за рад → остваривање професионалних аспирација → побољшање квалитета рада → задовољна деца и родитељи → отвореност ка породици и друштвеној средини → даље унапређивање рада предшколске установе

Прихватање и уважавање различитости код деце

ПУ „Галеб“ Петровац на Млави

Аутори рада:
Ивана Митровић – васпитач
Мага Богосављевић – васпитач
Ивана Милановић – психолог

Увод

Живимо у свету различитости где су неке од њих лако видљиве и уочљиве до оних које се тешко примећују. У окружењу различитости учимо једни од других, богатимо своја искуства и тежимо да нас у атмосфери прихватања те различитости богате и зближавају. Када је у питању рад се децом, важно је што раније почети са упознавањем различитости међу нама (по изгледу, особинама, понашању, способностима, социо-културном и националном припадању). На тај начин деца одрастају и сазнају да су разлике и сличности међу нама присутне и природне, да нас не угрожавају већ нам омогућавају квалитетније заједничко живљење.

Група у којој смо реализовале активности на тему различитости, поред чињенице да је свако дете посебно и другачије, има и неке своје специфичности (дете коме је потребна додатна подршка, дете друге боје коже које живи у хранитељској породици, двоје слабовиде деце). Имајући то у виду, био је прави изазов реализовати систем активности које су се бавиле темама разлике међу нама. У реализацији активности значајна нам је била подршка и учешће у процесу пилотирања Балканског регионалног приручника за васпитаче – поштовање различитости и изградња мира са малом децом.

Циљ
У оквиру пилотирања приручника, а имајући у виду све горе наведено, најзначајнија област нам је била Осећати се јаким – Поштовање и укључивање, сва деца заједно. 2

Реализацијом активности из ове области смо настојале да допринесемо прихватању и уважавању различитости код деце. Реализоване су следеће активности: Помажемо једни другима, Учимо о и поштујемо различитост, Упознавање са инвалидитетом и прихватање особа са инвалидитетом, Шоу талената. У раду је коришћена и персона лутка, посебан вид примене лутке у раду као особе, а не као играчке. Осим тога, за сваку активност извршена је и процена укључености и субјективне добробити за свако дете на скали од 1 до 5.

Опис реализованих активности

Помажемо једни другима
У оквиру ове области деца су правила ланце пријатељства, лутке од чарапа за упознавање са причом Зец и корњача, а кроз различите игре и уз помоћ персона лутке (слике 1 и 2) решавала проблем ситуације (да ли је лакше доћи до циља самостално или са пријатељем, како помоћи другу који има проблем, коме се обраћамо када нас нешто мучи). Овим активностима настојале смо да код деце у групи подстакнемо различите релације, наведемо их да у тешким ситуацијама пружају подршку једни другима и да знају коме се могу обратити како би се осећали безбедни и заштићени. Током реализације ових активности укљученост деце је процењена умереном до високом, док је субјективна добробит процењена високом. Деца су у већој мери била мотивисана и активна када је у раду коришћена персона лутка.

igre igranje-sa-lutkom

Учимо о и поштујемо различитост

igra-bez-reciДецу смо упознале са именима и особама из различитих земаља (Америка, Тајланд, Турска, Израел), као и са њиховим интересовањима. Задатак за децу је био да осмисле начин играња и комуницирања са децом која не говоре нашим језиком (слика 3). Обзиром да је за децу ово била новина, показали су велико интересовање и ангажованост, па су и процене укључености и субјективне добробити биле високе.

Упознавање са инвалидитетом и прихватање особа са инвалидитетом

У оквиру ове области настојале смо да децу упознамо са различитим облицима инвалидитета, као и са помагалима (наочаре за вид, зубна протеза, слушни апарат, инвалидска колица). Приметиле смо да децу наведена помагала углавном асоцирају на старије људе, па смо се трудиле да им кроз игре предочимо да постоје и деца са инвалидитетом. Како би боље сагледали њихову перспективу, организовали смо различите игре улога: читање са усана затворених ушију, сналажење у радној соби везаних очију уз помоћ вербалних упутстава (слика 4), ходање на различите начине (ход уназад, бочно, као беба, скакање, кривудање…). Кроз ове игре и уз помоћ анимираног филма „Бити другачији“ учили смо како можемо помоћи и како се можемо играти са децом са инвалидитетом. Мање пријатно искуство за нас али и прави изазов је био приказати и објаснити деци фотографије уметника и спортиста са инвалидитетом. Деци је посебно 4

било занимљиво да уз нашу помоћ куцају своје име на машини за слепе (слика 5), да га показују знаковним језиком (слика 6), као и да цртају необично (уснама, стопалима – слика 7). Обзиром да је ова тема деци била мање позната, били су веома активни у свим активностима и остварили висок ниво субјективне добробити.

igra1 kucanje

jezik pisanje

Шоу талената

Осим што смо настојале да код деце подстакнемо препознавање и прихватање различитости, на самом крају смо их усмериле и ка сопственим потенцијалима. Организовале смо Шоу талената у оквиру кога је свако дете другарима показало свој таленат тј. шта је то што уме добро да ради (играње, певање, рецитовање, читање…). Сви су се веома добро припремили и трудили се да се што боље представе другарима. 5

Закључак

Реализованим активностима значајно смо унапредиле одређене стандарде квалитета рада и то:

• деца лакше уочавају сличности и разлике међу собом, у већој мери подстичу једна другу на учешће у играма и активностима, а комуникација и интеракција у групи је отворенија, богатија и разноврснија (стандард 2.2.)

• планирање и реализација активности у групи се у великој мери ослања на непосредна дешавања и животне ситуације деце (стандард 2.4.)

• евидентан је напредак деце у погледу интересовања и укључености, као и остварене субјективне добробити (стандард 3.3.)

Приметиле смо да су деца у већој мери мотивисана за рад уз коришћење персона лутке. На основу тога, као и на основу целокупног искуства у реализацији активности из приручника, настојаћемо да у даљем раду у већој мери користимо персона лутке и да подстичемо децу на уочавање и остваривање сопствених потенцијала.

 

Дружимо се ми – мали и велики

Ослањајући се на сазнања о значају промовисања здравих стилова живота, превенцији деформитета и гојазности, свестраног развоја моторике, стечена кроз учешће на различитим облицима стручног усавршавања, а нарочито сазнања са акредитованог програма мр Андрије Пештерца „Спортико Змај јасле“ као и рада „Моторичке активности деце јасленог узраста са великим лоптама“, настојали смо да наставимо процес који смо започели и који је приказан у прошлогодишњем раду под називом „Кораци прави – бићемо здрави“ презентованом на XVII Стручним сусретима мед. сестара ПУ Србије из области ПЗЗ и из области ВОР, као и на бројним регионалним сусретима приказа примера добре праксе. Све наведено послужило нам је као полазиште за даљи рад у пракси који је проширен сарадњом јаслених и припремно предшколских група, као и сарадњом са родитељима и локалном заједницом.
Циљ нашег рада јесте подстицање правилног психо-физичког развоја и здравља деце кроз различите физичке активности и боравак на свежем ваздуху.
Применом различитих облика и метода рада са децом реализоване су физичке активности – превентивно-корективне вежбе, природни облици кретања са елементима гимнастике и атлетике и вежбе за развој појединих мишићних група (ходање, трчање, скакање, шутирање, бацање и хватање, провлачење, пењање и силажење…)
Физичке активности реализовали смо у холу вртића (опонашање покрета и оглашавања животиња), заједно са родитељима креирали смо „босе“ полигоне од природних материјала на отвореном простору (кукуруз, жито, талуске, слама, мекиње, ораси, вуна, дрво…), организовали смо игре на ветру амбалажним материјалом и балонима. Користили смо ресурсе локалне заједнице – оближњег парка (справе, пешчаник…), одлазак на тренинге фудбалског клуба „Слога“ (подстицање деце на бављење спортом уз заједничке активности са спортистима), организовање такмичарских игара и решавање проблем ситуација у Спортској хали где смо подстицали слободно кретање и игру деце. Кроз моторичке игре настојали смо да подстакнемо и развој социо-емоционалних односа међу децом и допринесемо јачању поверења у властите способности код деце и развијању поверења у друге (игре великим лоптама и натезање канапа).
Резултати рада: Деца су у већој мери иницијатори игара и међусобно остварују квалитетнију сарадњу током активности, значајан напредак у погледу физичке спретности деце, квалитетнија сарадња са породицом и локалном заједницом.
Наредни кораци: Наставак реализације досадашњих активности, осмишљавање и реализација нових, укључивање у рад планинарског друштва „Вукан“, као и фудбалског, рукометног и одбојкашког клуба “Слога“ у циљу промовисања здравог начина живота деци, јачање сарадње са локалном заједницом у циљу што веће искоришћености локалних ресурса укључивањем у тим за развојно планирање са иницијативом за изградњу затвореног базена у нашој општини и што чешће укључивање родитеља у активности.

Кораци прави, бићемо здрави

Теоријску основу нашег рада чини сазнање о значају задовољења потребе детета за кретањем, превенцији деформитета кичме и стопала, као и о значају усвајања здравих навика на раном узрасту.
Полазиште нашег рада представља буран развој сензомоторне интелигенције на овом узрасту, увид у листе за праћење развоја деце, као и процена развоја перцептивних способности и крупне моторике.
Циљ: подстицати и неговати природну потребу детета за кретањем и јачање самопоуздања.
Задаци: успостављање контроле покрета, подстицање координације локомоторног система, подстицање развоја сложених моторичких радњи, подстицање развоја спретности и самосталности.
Шта смо урадили: Прва активност реализована је почетком радне године са циљем да се моторичким активностима олакша процес адаптације. Након тога организоване су моторичке активности на отвореном уз савладавање одређених препрека и решавање проблем ситуација. На крају смо различитим физичким активностима у спортској хали настојали да подстакнемо слободно кретање и игру деце. Носиоци активности била су деца узраста од 18 – 28 месеци, медицинске сестре-васпитачи и сарадници на ППЗЗ. Сарадња са родитељима остварена је у припреми и изради средстава за реализацију активности.
Добит: спретнија и слободнија деца у савладавању препрека, радосна и задовољна деца због сопствене активности и јачања самопоуздања, постављен основ за правилан раст и развој деце.
Шта даље: јачање партнерства са родитељима кроз њихово интензивније укључивање у реализацију активности са децом, даљи рад на превенцији деформитета и промовисање здравог стила живота.

Пусти пужу рогове

Теоријску основу нашег рада представљају сазнања о значају окружења и средине за учење и развој деце.Осим тога, посебно су нам значајна и знања о унутрашњој мотивацији тј. о  активној улози детета као њеног основног покретача.

Полазиште нашег рада била је радозналост деце приликом шетње у оближњем парку када су  приметили празне кућице пужева које смо на њихов предлог покупили у корпице и понели са собом. Пажњу деце данима је окупирало играње кућицама пужева,а нама је то дало основу за осмишљавање даљих активности на ту тему.

Циљ нашег рада био је подстицати и неговати природну радозналост деце према свету који их окружује. Како бисмо овај циљ оствариле, поставиле смо следеће задатке: анализа тренутног стања,  планирање и реализација активности, развијање љубави према животињама из окружења, отклањање страха код поједине деце, евалуација и планирање даљих активности.

Анализа тренутног стања – неколицина деце поседује основна сазнања о пужевима, док већи број деце није био у блиском контакту са овом животињом.

Шта смо урадили? – носиоци активности били су деца и медицинске сестре-васпитачи средње јаслене групе “Мики“. Сарадњу смо оствариле са родитељима, мед.сестром-приправником и сестром на пословима ПЗЗ. Приказ активности се налази на видео снимку.

Добит – активна и задовољна деца; атмосфера у групи је пријатнија, деца су опуштенија, што показују својим покретима, осмехом и вербалним изразима; деца су користила раније стечена искуства  у играма допуњујући их комбиновањем нових материјала; отклоњен страх код деце од непознатог; разноврсна понуда и рад у мањим групама олакшава мед.сестрама рад са већим бројем присутне деце у малом простору.

Проблеми и недостаци – сматрамо да је евентуални недостатак било одсуство родитеља у току саме активности, јер сматрамо да би присуством овој активности и сами видели на које све начине могу да одагнају страхове код своје деце.
Шта даље – приближавање природног окружења (животињског света) деци јасленог узраста; јачање осећања сигурности кроз игру и јачање партнерства са родитељима у процесу васпитања деце.

Корак даље

ЦИЉ:

Јачање компетенција запослених у предшколским установама за спровођење процеса самовредновања

Појам самовредновања
Самовредновање квалитета рада у установама представља процену квалитета рада на основу стандарда, а кроз све кључне области вредновања.То је стално преиспитивање, развијање и усавршавање конкретне праксе и вештина практичара. Носиоци самовредновања су сами запослени, јер они најбоље познају децу са којом раде и контекст у оквиру кога раде. Самовредновање се може спроводити на различитим нивоима: на нивоу појединца, вртића (објекта) или читаве предшколске установе.

Како смо се до сада (само)вредновали?
Самовредновање је процес који је у нашој установи започет пре неколико година. Вредновање је тада вршено на основу кључних области, подручја вредновања и индикатора као и на основу искуства основних школа у овом процесу. У раду нам је тада користио Приручника за самовредновање за основне школе, у оквиру кога постоје инструменти за вредновање за све области. Носилац процеса је био тим за самовредновање, који су чинили представници свих структура васпитно-образовног особља. Област вредновања је бирана на основу процене путем мете стања тако што је за даље вредновање и унапређивање бирана најлошије процењена област. У процени изабране области су учествовали сви релевантни актери и то путем анкетирања. Упитнике за процену су израђивали чланови тима операционализацијом индикатора као и на основу инструмената из поменутог Приручника. На основу добијене процене тим је израђивао акциони план чија је реализација планирана независно или у оквиру Развојног плана.

Преиспитивање…
Битна ставка у раду нашег вртића је и пројекат ИМПРЕС у који је наша установа укључена. Рад у оквиру пројекта се реализује кроз три компоненте: формирање мреже, самоевалуација и развијање програма. Осим тога, на организацију процеса самовредновања утицао је и Правилник о вредновању квалитета рада установа. То је био тренутак за самовредновање нашег досадашњег рада и тренутак за учење и унапређивање.

Шта смо променили?
Проширен је тим за самовредновање. Наиме, у његов рад је укључен представник родитеља и Управног одбора.  Осим тога, дата је могућност запосленима да се добровољно пријаве за учешће у раду тима.  Настојали смо да једни другима будемо критички пријатељи, да знамо да упутимо и примимо критику на конструктиван начин и да најпре развијемо свест о значају и сврси самовредновања код чланова тима. Такође, променили смо начин избора области коју ћемо вредновати. Наиме, бирали смо област која је оцењена не толико лошим нивоом квалитета како бисмо ојачали самопоуздање запослених за спровођење процеса самовредновања. За разлику од ранијег начина прикупљања информација, користили смо више извора (документација, непосредно посматрање, интервјуисање).

Шта смо (само)вредновали?
На нивоу установе вреднована је област Организација рада и руковођење, чије је вредновање предвиђено Годишњим планом установе. осим тога, кроз учешће у пројекту ИМПРЕС организовали смо вредновање појединих стандарда у оквиру области Васпитно-образовни рад и Дечји развој и напредовање на нивоу Актива и група.

Како смо (само)вредновали?

Организација рада и руковођење
У оквиру ове области најпре је организована процена свих индикатора скалом процене (1-4). Након анализе добијених података, чланови тима су конкретизовали лошије оцењене индикаторе и организовали њихову процену. Осим тога, извршена је анализа документације у оквиру тима и то решења запослених и записника са састанака тимова и Актива. Такође, чланови тима су дискутовали о остварености стандарда у оквиру ове области. На основу свих добијених података, сачињен је извештај о самовредновању, предложене су мере и израђен акциони план (у прилогу).

Васпитно-образовни рад и Дечји развој и напредовање
Што се тиче ових области, у оквиру тима израђени су инструменти и то упитник за васпитаче за анализу сопствене праксе и инструмент за посматрање активности у групи.

Сви васпитачи су добили по примерак упитника са задатком да у наредном периоду заједно са колегиницом са којом раде у оквиру групе продискутују о сваком питању из упитника имајући у виду сопствени рад у групи и покушају да наведу што више доказа који могу да поткрепе њихов одговор. Истакнуто је да нам питања могу помоћи да боље сагледамо своју праксу, да установимо шта је добра страна нашег рада, а шта би требало унапредити. Такође, наглашено је да се питања у упитнику могу користити континуирано током рада, а не само једном, јер њихов циљ није само дати одговоре, већ на основу њих промишљати о квалитету сопственог рада и исти унапређивати.

На састанцима Актива васпитачи су по мањим групама анализирали питања из упитника уз изношење доказа, а потом је извршена размена на нивоу целе групе. Мишљења смо да су питања из упитника била подстицајна и наводила на промишљање сопствене праксе, јер су коментари већине васпитача били да су се многе ствари до сада подразумевале и да не би ни размишљали о њима да им нису представљене кроз овакав инструмент. Такође, сматрамо да поједини запослени и даље не схватају сврху и имају отпор према самовредновању. Имајући све наведено у виду, потребно је и даље континуирано радити на сензибилизацији и мотивацији свих запослених.

Стручни сарадници су посетили све групе у централном објекту наше предшколске установе и заједно са васпитачима група на основу сачињеног инструмента анализирали квалитет рада тј. изабране стандарде.

Још један корак у процени био је да васпитачи на основу израђеног инструмента изаберу стандард или питања која ће пратити и анализирати у оквиру своје групе, а да потом на основу анализе изврше потребне промене у раду у циљу унапређивања.

Потешкоће
• организација рада тима;
• отпор појединих запослених;
• искреност у процени;
• недовољно развијена свест запослених о значају и сврси самовредновања.

Добити
• мотивисаност чланова тима за даљи рад и унапређивање праксе;
• чланови тима схватају значај самовредновања;
• покренут је процес промишљања сопствене праксе;
• позитивна реакција запослених на предлог мера и акциони план;
• започета је реализација активности предвиђених акционим планом.

Шта даље?
У даљем процесу предстоји нам реализација предложених мера у оквиру области Организација рада и руковођење.

Предлог мера за унапређивање квалитета рада установе:
• Прецизније дефинисати задужења запослених (по потреби кориговати решења запослених о 40-часовној радној недељи, навести у које тимове су запослени укључени и предвидети време за рад у тимовима, информисати особље о радним задацима свих запослених);
• Преиспитати структуру тимова и стручних органа и ускладити са законском и подзаконском регулативом;
• Јасно дефинисати путеве којима теку информације о свим важним питањима из живота и рада установе;
• Повећати мотивацију запослених за давање предлога и ниво учешћа у процесу доношења одлука (аргументована дискусија о предлозима запослених, награда и санкција за испуњавање, односно неиспуњавање радних обавеза);
• Повећати степен учешћа Савета родитеља у животу и раду установе;
• Већу пажњу посветити планирању личног професионалног развоја на основу самовредновања сопственог рада;
• Редовно планирати и реализовати обилазак група;
• У већој мери посветити пажњу самовредновању редовних активности у групи (приказивање, дискусија и заједничка анализа свакодневних активности);
• Редовно информисати директора и Васпитно – образовно веће о раду тимова и Актива (минимум два пута годишње);

Осим тога, како није вреднована целокупна област Васпитно-образовни рад, тим је Годишњим планом самовредновања предвидео вредновање ове области током 2013/14. године.

Не може да шкоди…

Самовредновање значи:
• Бити спреман за самовредновање увек значи бити спреман за учење.
• Будите спремни да учите од других и њиховог искуства у пракси.
• У средини у којој самовредновање није одлика установе нити појединог запосленог, то значи бити спреман за учење о својој пракси и о самовредновању.
• Самовредновање не може да се научи док не почнете да га практикујете.
• Ознака доброг практичара је да она/он стално учи и развија своју праксу. Статичност је назадовање: предшколске установе треба да буду заједнице које уче и у којима сви уче!
• Као запослени у предшколској установи пожељно је размишљати о томе зашто радимо оно што радимо, зашто радимо одређене активности, да ли су наши приступи делотворни, или да ли су уопште то најбољи приступи које можемо да користимо.
• Наши професионални инстикти и искуство могу нас убедити да је наш рад задовољавајући или чак добар, али како заиста знамо да је наша оцена тачна?
• Без самоевалуације и самовредновања се могу развијати рутине и устаљени начини рада, али се не стичу увиди у сопствену праксу.
• Када се спроводи самовредновање на нивоу установе, и укључују сви запослени, добро је вратити се заједничком преиспитивању веровања и вредности у вртићу
• Формално знање и експлицитне намере су понекада другачије од онога у шта верујемо и шта стварно радимо!

„Када се започиње процес самовредновања по први пут, вероватно је корисно преиспитати три питања:

Ø Каква је моја пракса? (Шта добро радим, а шта би требало да мењам?)
Ø Како и на основу чега то знам?
Ø Шта треба да урадим да би моја пракса била боља (Ко и шта може да ми помогне, кога могу да консултујем, шта могу да урадим у датим околностима?)”

Самовредновање није…
• „уради сам” процес где склопите алат и пратите дато упутство. Предшколску установу чине људи и њихова мотивација, односи, процеси, укључујући процес учења.
• једнократна процена као што је тест који можемо да положимо или не, нити је само извештај о томе шта установа ради или шта нуди.
• одвојена и формална обавеза, која се често своди на повремено извештавање о резултатима рада. Оно је деловање предшколске установе као заједнице оних који уче – истраживача сопствене праксе.

Стварање одговарајуће климе

• Одговорност према раду и отвореност за преиспитивање и промену. Запослени не покушавају да „крију грешке”, већ о њима отворено дискутују, како би из њих учили, како би што боље разумели своју праксу, открили како је други доживљавају и како би одредили шта је потребно да предузму. Запослени деле и истичу своје успехе; уче из њих и сагледавају који аспекти могу да се унапреде.
• Запослени размењују искуства, дискутују и развијају заједничко разумевање васпитања и његових циљева, дечијег развоја и начина на које деца уче, сопствених улога и искуства.
• Васпитачи и други запослени у таквом вртићу су развили међусобно поверење; они се осећају сигурно и уважавано и свако од њих поштује појединачне снаге и мишљења колега.

Уколико је клима неодговарајућа, запослени не треба да чека да му буду обезбеђени услови или друштвени систем у којем је његова позиција високо вреднована и где је атмосфера погодна за самовредновање, већ да почне да преиспитује сопствену улогу, иницира и подстиче развој своје праксе и доприноси стварању одговарајућег контекста

Не треба да заборавимо да је у центру овог процеса добробит за дете!