Спортска играоница „Радости кретања“

ТЕОРИЈСКИ ОКВИР

„У здравом телу здрав дух-здрава игра, прича, другарство, љубав…“

Дете и кретање

Радост кретања има позитивну вредност за физичко и ментално здравље и развој. Кретањем се, по природи ствари, изражава радост, али је, у исто време, радост и велики покретач кретања. За дете кретање без радости нема значаја, као ни радост без кретања. Неговање везе, у ствари, чини смисао предшколског васпитања.

Предшколско доба као период интензивног развоја физичких активности

У основи физичких активности стоји покрет као основна елементарна радња, а његово извођење је способност или кретање. Количина кретања се добија кроз игру, а игра је животна потреба детета. Физичко вежбање благотворно и повољно утиче на раст, развој и јачање здравља. Вежбање мора бити организовано, повећање оптерећења постепено, како би органи и ткива били спремни за повећане метаболичке захтеве.

МОТИВ
• Деца воле физичке активности
• Недовољна заступљеност физичких активности на предшколском узрасту
• Недостатак свести код родитеља о значају физичког васпитања код деце
• Већи број понуђених спортских садржаја на школском узрасту

ЦИЉ
• Очување и унапређење здравља и постизање оптималне физичке, менталне и социјалне способности.

ЗАДАЦИ
• обезбеђивање нормалног стања апарата за кретање
• формирање правилног држања тела и отклањање насталих поремећаја
• утицај на челичење организма стварањем отпорности на променљиве климатске услове
• задовољавање потребе за кретзањем и допринос увећању адаптивне и стваралачке способности у савременим условима живота и рада
• садржајније и корисније провођење времена и развој позитивних особина личности

РЕАЛИЗОВАНЕ АКТИВНОСТИ
Овако смо почели:
• Јутарња гимнастика по васпитним групама
• Јутарња гимнастика (сви заједно у холу)
• На основу позитивних искустава деце, родитеља и васпитача одлучујемо да организујемо спортску играоницу у поподневним часовима у просторијама вртића (2 пута недељно)

Ток активности прве спортске играонице:

УВОДНИ ДЕО
Загревање различитим облицима кретања по сали. Реквизити-палице.

ГЛАВНИ ДЕО
• Вежбе за руке и рамени појас
• вежбе за леђну мускулатуру
• вежбе за трбушну мускулатуру
• вежбе за ноге

Полигон- Комбинација различитих препрека и облика кретања. На справама:
шведска клупа, шведски сандук, мердевине, струњаче, ластиш…

ЗАВРШНИ ДЕО

1. Покретна игра- Ходамо за звуком
2. Вежбе на отвореном-двориште вртића
3. Вежбе на отвореном-полигон уз коришћење постојећих справа у градском парку
4. Спортски дан у дечјој недељи- организација такмичарских игара
5. Дружење са ученицима основне школе – вежбамо заједно
6. Посета физиотерапеута-корективне вежбе

 

ПРОБЛЕМИ
• Недостатак сале за вежбање у нашој установи
• Временска организација

 

ДОБИТ ЗА ДЕЦУ
• хармоничан раст и развој
• правилан развој моторике, усвајање лакоће, мекоће и координације покрета
• усвајање правилног држања тела
• повећање отпорности организма према неповољним спољашњим утицајима
• развој интересовања и љубави према спорту

ДОБИТ ЗА РОДИТЕЉЕ
• Оторенија сарадња са васпитачима
• Активно учешће у васпитно-образовном раду
• Бољи увид у значај физичких активности за развој деце
• Боља информисаност о корективним вежбама

ДОБИТ ЗА ВАСПИТАЧЕ
• Могућност разноврсније сарадње са родитељима
• Презентовање и промоција активности у оквиру играонице на крају радне године и учешће у спортским дешавањима организованим на локалу
• Унапређивање квалитета рада
• Унапређивање тимског рада

 

ИНТЕГРИСАЊЕ У ПРАКСИ
• Са почетком нове радне године спортска играоница уврштена је у Годишњи план рада установе, као један од додатних програма
• Коришћење различитих справа и реквизита током свакодневних активности
• Укључивање родитеља (спортска радионица)
• Сарадња са друштвеном средином (физиотерапеут, учитељи, наставници физичког васпитања)

ЕВАЛУАЦИЈА
• Учешће на пролећним дечјим играма
• Укључивање деце у различите спортове
• Организовање „спортског дана“ (на крају радне године)
• Већа мотивисаност деце за учешће у свакодневим активностима
• Развијенији естетски однос према спорту

НАРЕДНИ КОРАЦИ
• У ВЕЋЕМ СТЕПЕНУ ПРОМОВИСАТИ СТЕЧЕНО ЗНАЊЕ, ИСКУСТВО И ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА  НА ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
• УНАПРЕДИТИ САРАДЊУ СА ОСНОВНОМ ШКОЛОМ И ЛОКАЛНОМ ЗАЈЕДНИЦОМ
• ИНТЕНЗИВНИЈЕ УКЉУЧИВАЊЕ РОДИТЕЉА У РЕАЛИЗАЦИЈУ АКТИВНОСТИ

Музика свира срцем

ТЕОРИЈСКИ ОКВИР

На самом почетку изнећемо основне теоријске претпоставке нашег рада.

Дете и музика

Већ у првој години живота дете осећа музику. Оно је спонтано музички активно на различите начине: ослушкује музику, певање и свирање на инструментима.Када дете почне да производи прве гласове, оно их више пева него говори. Од тренутка када постане способно да хвата, држи и тресе своју звечку, почиње са великом радошћу да свира на свом првом инструменту. Током целог предшколског доба дете показује жељу да пева, свира на инструментима и да слуша музику. Музика дете емоционално обогаћује и чини га племенитим. Музика децу окупља, повезује их, међусобно и са особом која им музику преноси.

Предшколско доба као период интензивног развоја музичких способности

Будући да је управо предшколско доба период интензивног развоја музичких способности, значај музичког васпитања у том раздобљу је још већи. Музика не делује на децу сама од себе, већ је везана за посредника.
Угодно дејство имаће само собро одбране, правилно изведене и организоване музичке активности.
Потребно је да свака васпитачица стекне основна знања о предшколском музичком васпитању, како би могла правилно да утиче на музичко васпитање деце, јер свако неправилно и нестручно деловање може да нашкоди дететовом музичком развоју.
Предшколско доба је период када код деце треба развијати и обликовати љубав и склоност према музици.

 

Основне музичке делатности на предшколском узрасту

Прва и најприроднија делатност детета је игра. Будући да дете у своју игру уноси и музичке садржаје, настају музичке игре, које претходе музичким дидактичким играма. С обзиром да у предшколском музичком васпитању полазимо од дечјих интереса и васпитног циља: формирати свестрано развијену личност, брижљиво и подједнако развијамо основне музичке делатности – певање, слушање музике, свирање на инструментима и музичке дидактичке игре.

Када говоримо о певању код деце предшколског узраста, разликујемо:

• стваралачко певање: певање измишљених песама, певачко измишљање;
• певање обликованх песама.

Предшколска деца слушају:
• вокалну музику,
• инструменталну и оркестралну музику.

Када је реч о музичким инструментима на предшколском узрасту веома је битно    напоменути да су детету потребни музички инструменти. Није случајно да је прва дечја играчка управо музички инструмент. Дечја жеља и потреба да само производи звук показује се у целом предшколском добу.

 

МОТИВ

• Деца воле музичке активности
• Неквалитетан музички садржај
• Недостатак свести код родитеља о утицају музике на развој детета
• Ранија искуства васпитача који су радили у музичко-рекреативном центру
• Велики број родитеља се професионално бави музиком
• Велика заступљеност музике у нашем окружењу

ЦИЉ
• упознавање деце са богатством и разноврсношћу света музике

 

ЗАДАЦИ
• повећање свести код родитеља о утицају класичне музике на развој детета
• развијање интересовања за музику и способност њеног пажљивог слушања и доживљавања уз препуштање атмосфери коју ствара
• неговање разних облика спонтаног музичког стваралаштва
• богаћење слушне осетљивости и музичког сензибилитета
• омогућавање откривања богатства и разноврсности звукова
• култивисање природне склоности за учешће у разним музичким активностима
• подстицање релаксације и ослобађања од негативних емоција
• интензивнија сарадња са друштвеном средином (родитељима, локалном заједницом, плесним савезом, основном школом, гимназијом, музичком школом, локалним музичким групама, професионалним композиторима).

ОВАКО ЈЕ БИЛО НЕКАД

1. Музички сарадник
Радио је два пута недељно и у складу са узрастом понудио деци различите музичке садржаје:
• вежбе дисања
• вежбе за одређивање висине тона
• ритам
• певање, слушање и препознавање музике, као и праћење музике путем дечјих инструмената

2. На основу позитивног искуства са музичким сарадником – а након његовог одласка – васпитачи долазе на идеју да формирају центре интересовања – соба – центар. Тако је настао музичко-рекреативни центар.

Васпитачи су се према афинитету определили за одређени центар. Сваки васпитач је на основу теме и интересовања деце планирао садржаје у свом центру. Укључена су деца средње, старије и предшколске групе.
Музичко-рекреативни центар је био најпосећенији. Тема се планирала на нивоу установе.

Активности из музичко-рекреативног центра:
• одређивање висине тона на основу апликација у нотном систему
• израда нота од папира
• игре уз музику – разликујемо и препознајемо различите стилове музике (коло, народна музика, денс…)
• бројалице
• учење и певање обликованих песама
• музичке игре
• музичка измишљарија – игра „Продајемо клавире“

3. Музичко забавиште
„Музика кроз игру“
• развијање слуха, ритма, висине тона кроз различите игровне садржаје.
• повезивање музике са ликовним садржајем и другим областима васпитно-образовног рада.

РЕАЛИЗОВАНЕ АКТИВНОСТИ

На основу свих ових ранијих искустава дошли смо до закључка да музичким активностима треба посветити више пажње у васпитно-образовном раду.
• Дружење са децом из плесне школе „Спин“ и посета Балетском студију „Амадеус“
• Класична музика „Валцер цвећа“
• Традиционалне народне игре
• Краљево коло
• Врањанка
• Музичка радионица
• Принц и Пепељуга на двору – Енглески валцер
• Слушање познатих композиција класичне музике (Бечки валцер, На лепом    плавом Дунаву, Валцер цвећа…)
• Лични доживљај композиције – изражавање покретом и илустрацијом
• Формирање оркестра – Орфов инструментариј
• Опера – родитељ групе „Колибри“ пева деци оперу у групи
• Сарадња са родитељима, музичким стручњацима, друштвеном средином…
• Посета музичком студију „Радивојевић цомпанy“
• Укључивање професионалних музичара и родитеља у рад тима

Васпитачи су у свакодневном васпитно-образовном раду научили да се појединим врстама музике редовно посвећује пажња. Зато смо одлучили да класична музика и стваралачко певање буду више заступљене.

ПРОБЛЕМИ
• проблем временске организације
• формирање хора

ИНТЕГРИСАЊЕ У ПРАКСИ
• коришћење различитих музичких садржаја током свакодневних активности
• интензивнија сарадња са родитељима (музичке радионице) и друштвеном средином (професионални музичари…)

ЕВАЛУАЦИЈА
• издавање ЦД-а
• учешће на фестивалима
• већа мотивисаност деце за учешће у свакодневном раду
• развијенији естетски однос деце према музици

ДОБИТ
• већа мотивација деце за слушањем и певањем квалитетније музике
• развијенија свест код родитеља о утицају класичне музике на развој детета
• обогаћивање  музичких способности код деце
• унапређивање тимског рада
• већа заинтересованост деце и родитеља за музичким активностима

НАРЕДНИ КОРАЦИ
• у већем степену промовисати стечено знање (радионице, приредбе, фестивали…)
• унапредити сарадњу са основном школом и локалном заједницом
• интензивније укључивање родитеља у реализацију активности (едукативне и креативне радионице).

Мислите о томе

Индивидуализација у васпитно-образовном процесу

Зашто мислити о индивидуализацији? – значај теме
• Анализа и преиспитивање сопствене праксе;
• Искуство са инклузивним образовањем;
• Покретање на размишљање о могућим начинима за остваривање индивидуализације у васпитно-образовном процесу.

Циљ:
Стварати  услове и амбијент за индивидуализацију у васпитно – образовном процесу

Задаци (кораци):
• Идентификовање свих релевантних актера и дефинисање улога и значаја сваког од њих;
• Израда акционог плана и одређивање носиоца активности;
• Реализација планираних активности;
• Евалуација.

Анализа тренутног стања  или  “Шта имамо данас од индивидализације у вртићима?”
• Искуства  из акционог истраживања и рада у Моделу А – преиспитивањем  свакодневне праксе, давањем другачијег значаја свакодневним појмовима, односно методологијом акционог истраживања долазили смо до значајних промена: структуирање простора, функционисања соба-центар за све узрасне групе…;
• Сопствени програми (Адаптација – чија, Мелеми, Комуникација…) – радови који су у својој суштини били засновани на редефинисању свакодневних појмова из наше праксе и пре свега промени односа.  Заједничко свима је настојање да  дете ставимо у активну позицију, да подржимо процес којим васпитач развија свој програм и испољава своју индивидуалност у раду;
• Пројекти засновани на системском приступу, тимском раду и акционом истраживању (Хајде да разговарамо о самовредновању, Приче са Млаве, Корачајмо заједно);
• Рад са талентованом децом
– досадашње искуство – читање и писање, употреба рачунара, специфична знања, познавање страног језика…
• Искуство у раду са децом са сметњама у развоју
– едукација СТИО и васпитача
– снимак стања и праћење
– сарадња са родитељима
– индивидуализација рада и израда ИОП-а (тимски рад)
– реализација и ревизија
– сарадња са ИРК
– досадашње искуство – кардиоваскуларни проблеми, дијабетес, первазивни поремећаји, аутизам, проблеми са говором, видом и слухом…
• Појединачни добри примери из праксе
– тешка адаптација  детета – поступност у предузетим корацима уз ослањање на капацитете детета уз учешће свих (продужавање времена боравка, постепено искључивање присуства родитеља…)
– хиперактивност – заједничка израда распореда активности, непосредна награда…
– недостатак самопоуздања – листање позитивних особина, понашање у складу са њима…
• Праћење интересовања деце и планирање рада у скаду са њима (?) – Чија се интересовања прате – сваке године се у истом периоду реализују одређене теме са готово истим садржајима, истим приступом као и истим начином обраде. Свака индивидуализација и праћење интересовања деце захтева додатан рад, ангажовање васпитача, учешће родитеља, а то се често теже реализује и прихвата. Али сведоци смо да се деци нуде готова решења како би се одређене области обрадиле или припремили наступи за манифестације, приредбе и сл. Тако да остаје питање: чија се интересовања прате?
• Листе / протоколи за праћење развоја и напредовања деце – да бисмо прилагодили рад потребама и интересовањима деце неопходно је да најпре сагледамо њихове могућности, потенцијале и интересовања. Док попуњавају протоколе, васпитачи другачије посматрају свако дете, утврђују његове јаке и слабе стране, области које га највише интересују. Процене и препоруке се прослеђују основним школама у које се деца уписују, што обезбеђује континуитет у раду и јачање сарадње и системског деловања.
• Белешке о деци – још једна од основа индивидуализације представљају и белешке о деци у оквиру радних књига васпитача, где се срећу многи светли примери (посебно бележење запажања о деци са сметњама у развоју, табеларни приказ значајних запажања о сваком детету понаособ за сваки месец…).
• Формирање тимова родитеља према њиховим интересовањима и израда плана рада тимова. На тај начин се јача сарадња, разумевање и системско деловање у циљу стварања квалитетног контекста за учење и развој деце.

 

Зашто је индивидуализације као приступа у раду мало …?
• Непостојање системске подршке за овај приступ – први  и  основни услов за остварење и неговање индивидуализације у васпитно-образовном процесу је постојање системске подршке кроз  образовну политику једног друштва и уређења тог друштва. Како тога код нас нема или га има формално, не можемо  сматрати да смо достигли ниво  развоја где је индивидуализација наша особеност у раду;
• Неадекватан  амбијент  и окружење за остваривање индивидуализације;
• Велики број деце у групама;
• Традиционални, формални приступ у раду;
• Неадекватно успостављени центри интересовања – детету унапред “дати” од стране васпитача, док деца и родитељи нису имали значајнију улогу у формирању истих. Дакле, нагласак је био на продукту (лепо уређена соба), а не на процесу (учешће деце и родитеља у структуирању);
• Изостаје разноликост приступа деци – тежња ка униформности у раду (оброци су за сву децу у исто време, одлазак у купатило је за сву децу у исто време, приликом реализације активности сва деца раде исте задатке, проблем је и ако неко дете нема исти радни лист, када погледамо изложене дечје радове често се примећује да сви подсећају један на други);
• Позиције детета у раду (деци се нуде готова решења, знања, одговори) – деца се често усмеравају ка једном, пожељном, „тачном“ одговору. Овде се поново примећује да се нагласак ставља на продукт, резултат, а не на сам процес учења и решавања проблема. Тиме се такође подстиче пасивна улога детета као примаоца знања, а не улога детета као активног конструктора сопственог знања. Подстичући овакву позицију детета далеко смо од формирања аутентичне личности сваког детета, што је, подсетимо се, крајњи циљ нашег образовног система.

На основу свега до сада реченог а како бисмо заокружиле досадашње излагање, сматрамо да бисмо наше стање у предшколству а и школама пре могли дефинисали као појединачне подухвате и ентузијазам неких професионалаца за поштовање дечје личности и индивидуализацију у раду. Темељно промишљање, ангажовање и додатни напор карактеришу појединце који негују овај приступ у раду од којег је корист за дете несумњива. (активира се зона наредног развоја, дете усваја знања и искуства која за њега имају више смисла и дуже и боље их памте)

Шта даље?
Не одустајати већ подржати напоре тимова и појединаца за успостављање нове реалности која ће погодовати имплементацији индивидуализације у ВО процесу кроз:
• Појачану осетљивост васпитача, родитеља и свих актера да је развој и учење аутентичан процес за свако дете;
• Формирање система вредности који неће почивати на претпоставци “јачи над слабијим-одрасли над дететом”;
• Неговање активне позиције детета и сарадничког односа одрасли-дете;
• Развој свести о различитим начинима учења деце
– у основи овог настојања је Гарднерова теорија вишеструке интелигенције, у оквиру које он описује 8 врста интелигенција: лингвистичка, логичко-математичка, музичка, спацијална, телесно-кинестетичка, интерперсонална, интраперсонална, природњачка. Код сваког детета су наведене врсте интелигенција развијене у различитом степену. То даље имплицира да свако дете учи на различите начине активирајући различите врсте интелигенција, да свако дете преферира различите садржаје и активности и да им је, у складу са тим, за то потребан подстицај у различитим средствима.
– У складу са наведеном теоријом започета је анализа понуђених средстава у оквиру радних соба, као и пилот истраживање „Како деца уче?“ за родитеље са циљем развоја свести о различитим начинима учења деце. У плану је да, осим родитеља, овим истраживањем буду обухваћени и васпитачи.

•    Активно учешће деце и родитеља у структуирању простора
– Настојимо да нагласак померимо са продукта на сам процес и да децу и родитеље укључимо у структуирање простора као активне учеснике, па је реализована активност заједничког уређења простора (деца, родитељи, васпитачи). Теоријска основа активности била је Гарднерова теорија вишеструке интелигенције (понуђена су разноврсна средства која могу да активирају различите врсте интелигенције код деце).

•   Повезаност и заједничко деловање свих релевантних актера…
– Вртић представља само један од система у оквиру кога деца расту и развијају се. Дете функционише и у оквиру других система који су уско повезани са вртићем. То су на првом месту примарна породична група и локална средина. Промене у било ком од ових система доводе до промена у понашању детета. Из овога следи да је основни услов индивидуализације тј. аутентичног развоја и учења деце усаглашеност деловања свих чинилаца тј. свих наведених система.

 

Уједначено деловање свих релевантних система = повољан контекст за учење
Очекивања…
• Дете као аутономна личност са свим својим потенцијалима (активно и задовољно дете са пробуђеном унутрашњом мотивацијом);
• Установа чији се рад заснива и промовише праве вредности и програме (није нужно зло) и на тај начин перцепира као један од важних чинилаца у промени друштва;
• Запослени – професионално испуњени;
• Родитељи – ангажовани, поверљиви, партнери;
• Интензивнија и квалитетнија сарадња породице и вртића;
• Пракса  која се мења, богати, оплемењује… (отворени програми, вртић као отворени систем)

Мислите о томе…

Закључак
Тешко је остварити демократске односе између васпитача и деце у данашњем друштву – мислите о томе… За индивидуализацију као вредносну оријентацију потребне су темељне промене у нашем друштву које  превазилазе оквире предшколства – мењање читавог друштвеног контекста, демократичности друштва, што би довело до квалитетног учења, односа и аутономије личности детета као централне вредности.

Промена система доводи до промене у свим његовим деловима  =  Промена контекста као основ квалитетног учења.

Одакле почети? – мислите о томе…

Хајде да разговарамо о самовредновању

Наставак пројекта „У сусрет самовредновању“
ШТА СМО САМОВРЕДНОВАЛИ

• Кључна област – ЕТОС
• Подручја вредновања – СОЦИЈАЛНА КЛИМА, КОМУНИКАЦИЈА И ИНФОРМИСАНОСТ, ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ И ПАРТНЕРСТВО РОДИТЕЉА И ВРТИЋА

ЗАШТО БАШ ЕТОС?
• Зато што су породица и вртић основни системи у којима се дете развија и расте;
• Зато што је дете најпријемчивије за утицаје који долазе из ова два система;
• Зато што је, за добробит деце, неопходно да постоји квалитетна комуникација између породице и вртића, као и добра социјална клима у оквиру ова два система;
• Зато што је добра комуникација породице и вртића основна претпоставка усклађених утицаја ових система на развој деце;
• Зато што ћемо само добром комуникацијом стварати добру децу и добре људе.

ЦИЉ
• Процена етоса (социјалне климе, комуникације и партнерства) и побољшање квалитета комуникације породице и вртића

ЗАДАЦИ
• Процена начина реаговања у конкретним социјалним ситуацијама;
• Процена важности социјалне климе, комуникације и партнерства;
• Процена социјалне климе, комуникације и партнерства у нашем вртићу;
• Утврђивање везе између најчешћих начина реаговања у социјалним ситуацијама и процене квалитета етоса;
• Развијање свести о сопственом начину реаговања;
• Израда и реализација акционог плана у циљу побољшања тренутног стања.

ФАЗЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА
1. Формирање тима за самовредновање рада – ко ће самовредновати;
2. Избор кључне области самовредновања – шта ће се самовредновати;
3. Избор и/или израда одговарајућих метода и техника за процену изабране области – како ће се самовредновати;
4. Процена кључне области – где смо сада;
5. Израда акционог плана за унапређивање кључне области – шта треба урадити како бисмо били бољи;
6. Спровођење акционог плана.

ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ
• упитник за процену степена асертивности у специфичним социјалним ситуацијама: у односу са непознатим особама, са пријатељима, са ауторитетом, са дететом, са васпитачима (родитељима), са колегама на послу
• упитник за процену важности и квалитета етоса у нашем вртићу:
– општа социјална клима у вртићу
– информисаност и комуникација
– професионализам и партнерство са родитељима

УЗОРАК
• Медицинске сестре – васпитачи
• Васпитачи
• Сарадници
• Родитељи

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
ПРОЦЕНА НАЧИНА РЕАГОВАЊА У СВАКОДНЕВНИМ СИТУАЦИЈАМА
Осврт на резултате добијене на узорку запослених
На основу реаговања у специфичним социјалним ситуацијама, процењено је да у општем социјалном понашању запослених преовлађују асертивне реакције, али не у довољној мери (51,3%). У скоро половини социјалних ситуација претендујемо ка дефанзивним реакцијама (48,7%). На такав начин имамо привид решења проблема, али је то решење краткорочно, јер наше потребе остају незадовољено. Гледано дугорочно, овакво понашање тј. континуирано незадовољење наших жеља и потреба доводи до кумулирања напетости и тензије, негативних емоција и сниженог самопоштовања. Ова негативна осећања временом траже растерећење, а она се најчешће каналишу кроз различите врсте конфликта. Дакле, дефанзивно понашање је на неки начин скривено агресивно понашање.

Резултати добијени на узорку родитеља
Као и код запослених, и код родитеља у целокупном понашању преовлађују асертивне реакције, али не у довољној мери (54,3%). У 45,7% ситуација и родитељи ипак бирају дефанзивни начин реаговања. Оваквим понашањем имамо само тренутни привид решења проблема. Негативна осећања остају потиснута и након извесног времена траже растерећење, што најчешће доводи до конфликта много већих размера.

ПРОЦЕНА ВАЖНОСТИ И КВАЛИТЕТА ЕТОСА У НАШЕМ ВРТИЋУ
Добијени резултати показују да су и запослени и родитељи свесни важности добре сарадње и комуникације за развој деце.
Нижа оцена ЕТОСА од стране запослених је могући показатељ да су наши запослени врло самокритични и мотивисани за унапређивање квалитета рада.
Виша оцена ЕТОСА ос стране родитеља је показатељ да су родитељи у великом степену задовољни досадашњом комуникацијом са вртићем.

Резултати овог истраживања узети су као једна од основа развојног планирања с обзиром да се и у оквиру овог пројекта кључна област ЕТОС издвојила као област чије унапређење треба планирати Развојним планом. Зато је акциони план пројекта Самовредновање саставни део акционог плана у оквиру развојног планирања.

ШТА СМО ДО САДА УРАДИЛИ
• Интензивније обострано информисање приликом уписа деце у вртић:
–  Интервјуи са родитељима приликом уписа деце и информисање о раду вртића, програмима и припреми деце за вртић путем брошура;
–  Одржавање родитељских састанака 2 месеца пре почетка радне године у циљу боље припреме деце за полазак у вртић;
• Већа доступност садржајима који се реализују у вртићу:
– Већа информисаност запослених и родитеља о општим актима установе;
– Информативни панои;
– Wеб сите (www.vrticgaleb.edu.rs)
– Свакодневно укључивање родитеља у активности;
• Заједничке активности и радионице деце, родитеља и запослених на нивоу група и вртића (Суђење Деда Мразу, Квизић здравић за децу, маме и тате, Родитељско време, балонијада, активности за родитеље у оквиру породичног центра, Пролећна олимпијада…);
• Повратна информација од родитеља о различитим аспектима рада вртића:
– Процена јеловника, програма, сарадње…
– Кутија за предлоге и сугестије родитеља;
• Јачање поверења између родитеља и запослених (излети, зимовања…).

КАКО СМО РАДИЛИ НА СЕБИ
• Стицање свести о свакодневном начину реаговања кроз презентацију резултата истраживања;
• Различите едукације и семинари (Комуникација у васпитању за све запослене, тимски рад, самовредновање…);
• Радионице за запослене о тимском раду, поштовању и самопоштовању, вештинама успешне комуникације (Тајни пријатељ, Огледалце моје…);
• Иновације у раду (лист за праћење развоја и напредовања деце…);
• Формирање и промоција Центра добре комуникације – то је место за комуникацију између свих актера у васпитању (деца, запослени, родитељи) које нуди вештине успешне комуникације и могућности едукације родитеља и запослених о важним питањима из области васпитања деце и комуникације у васпитању.

ШТА ДАЉЕ
• Припрема и реализација активности у оквиру Центра добре комуникације;
• Припрема, организација и реализација различитих активности на нивоу вртића (деца, родитељи и запослени);
• И даље организовати различите едукативне и креативне радионице за родитеље и запослене (социјалне вештине, тимски рад…);
• Организовати различите облике дружења запослених (излети, караоке, такмичарске игре…);
• Припрема, реализација и међусобна презентација различитих облика иновација у раду;
• Интензивније укључивање родитеља у живот и рад вртића;
• Применити стечена знања о вештинама успешне комуникације у сарадњи са друштвеном средином.

Почнимо од руку

pocnimo_od_rukuЦиљ рада Почнимо од руку био је проширивање дечјег сазнајног искуства, брига о себи и свом здрављу и развој свести код деце о значају правилног прања руку за очување здравља. Зашто баш од руку? То је један од најзначајнијих инструмената помоћу кога дете открива свет око себе. Оне су те које су у непосредном контакту са стварима које окружују дете. Додиром дете контаминира своје руке и несвесно доводи своје здравље у опасност од заразе. Због огромне функције руку у људском животу од изузетне је вазности приближити деци појам „чисте руке“.

Ова презентација је произашла из скупа активности које су пратиле реализацију ове теме.

Колико особа познајете које знају и имају у виду значај правилног прања руку? Деца усвајају углавном оно што виде да раде одрасли као модел понашања. Деца воле да имитирају одрасле и то треба искористити као и да су на овом узрасту веома пријемчива за учење и прихватање позитивних навика које ће их пратити читавог живота.
Циљ рада:
• Проширивање дечјег сазнајног искуства;
• Брига о себи и свом здрављу;
• Развој свести код деце о значају правилног прања руку за очување здравља.

Задаци:
• Изграђивање позитивних навика код деце;
• Учење и усвајање технике правилног прања руку;
• Промовисање технике правилног прања руку од стране деце;
• Поштовање одређени правила.

Метода рада- комплексна:
• Интерактивна, прича, посматрање, откривање, илустрација,демонстрација

Циљна група

Циљна група су била деца од 3 до 7 година како у централном објекту тако и у три издвојена одељења објекта на терену укупно у 14 група што је обухватило 315 деце.
РЕЗУЛТАТИ
• Константно понављање једне радње неминовно доводи и до усвајања исте. Код већине деце успели смо да учврстимо навику прања руку тј. правилног прања руку.
• У сарадњи са патронажном сужбом која је наставила спровођење здравствено-васпитног рада добијала сам повратне информације како је стање у школама.
• Повратне информације добијане су од саме деце али великим делом и од родитеља. Оне су се углавном односиле на препричавање родитеља како то деца кући перу руке, ко их је томе научио и показивали су нескривено одушевљење што су њихова деца тако одговорна према себи.
Закључак и шта даље

• Тема је стално актуелна као и континуитет спровођења јер увек има нове деце којој треба објаснити важност усвајања и придржавања овакве навике а остале подсетити.
• Свакодневни рад ће омогућити праћење фреквенције обољења које се односе на болести прљавих руку, што значи даље упоређивање добијених података од стране надлежних служби. Конкретно: да ли оваквом едукацијом најмлађе популације можемо да утичемо на појаву обољења?
• Родитељи су веома заинтересовани за здравље своје деце што треба искористити и деловати превентивно;
• Можемо да идентификујемо проблем који се јавља код неких родитеља као неприхватање да послушају своју децу при чему користе разне изговоре као на пр. немам времена, учи ти, ти си млад и сл.
• Неусклађеност понашања родитеља и њиховог декларативног става о овој теми доводи у питање наш успех и ауторитет као и њихов лични ауторитет а код детета буди сумњу у то што ради.
• Из тога је произашао план активности за даљу реализацију која би укључила родитеље у ове активности у виду радионица.
• Даљи рад ће имати за циљ развијање свести код родитеља да поред улоге непосредне бриге о деци, имају и другу, а то је да представљају модел понашања за децу, који је много делотворнији од било које изговорене речи;
• Будуће активности биће реализоване са Педијатријском службом, координатором за превентивно-здравствену заштиту и патронажном службом;
• Проблематика која је присутна свакодневно, тј.болести прљавих руку апсолутно заслужују огрумну пажњу од свих чинилаца друштва и ниједног тренутка се не сме занемарити.
pocnimo_od_ruku2

У сусрет самовредновању

Самовредновање и вредновање рада је процес процене појединих аспеката рада одређене установе. За разлику од вредновања, које је спољашњи процес процене, самовредновање је унутрашњи процес. Један облик вредновања је нпр. стручно педагошки надзор који врше просветни саветници. За разлику од тога, самовредновање је нешто што долази изнутра, процес који се одвија унутар саме станове, па се због тога доживљава мање „болно“ од спољашњег вредновања. Управо у томе што је самовредновање унутрашњи процес лежи његова значајна предност у односу на спољашње вредновање. Такође, самим тим што овај процес обављају људи који су непосредно у њему, он омогућава објективнију и валиднију процену. Заправо, током процеса самовредновања ми себи постављамо следећа питања:

1. где смо сада?
2. како то знамо?
3. шта треба да урадимо да бисмо били бољи?

Дакле, предност самовредновања се огледа и у томе што је континуираним спровођењем овог процеса омогућена не само процена, већ и унапређивање појединих аспеката рада установе.
ШТА САМОВРЕДНОВАЊЕ ПОДРАЗУМЕВА
1. Формирање тима за самовредновање – ко ће самовредновати
2. Избор кључне области самовредновања – шта ће се самовредновати
3. Избор и/или израду одговарајућих метода и техника за процену изабране области – како ће се самовредновати
4. Процена кључне области – где смо сада
5. Израда акционог плана за унапређивање кључне области – шта треба урадити како бисмо били бољи
6. Спровођење акционог плана.
ШТА СМО САМОВРЕДНОВАЛИ?
Због великог значаја здравих и конструктивних односа у колективу како за лично и професионално задовољство сваког од нас, тако и за квалитет целокупног рада установе, за предмет процене изабрали смо кључну област ЕТОС и у оквиру ње подручје вредновања АТМОСФЕРА И МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ.
КАКО ЈЕ МОГУЋЕ РЕАГОВАТИ У СОЦИЈАЛНИМ СИТУАЦИЈАМА?

 

Туђа права

Моја права

Сукоб

Дефанзивност

+

+/-

Агресивност

+

+

Асертивност

+

+

Дефанзивни начин реаговања је пасивно реаговање, повлачење у социјалним односима. Оваквим начином реаговања приоритет, важност дајемо правима и жељама других, а своја права и жеље запостављамо.
Обрнути начин реаговања је агресивност, којом своја права стављамо на прво место, а запостављамо права других. Овакав начин понашања нужно нас доводи до конфликта.

Асертивни начин реаговања и комуницирања је једини конструктиван. Асертивност је вештина која омогућује да се изборимо за своја права, осигуравајући да се наше мишљење, права и потребе узму у обзир, а при том се не нарушавају права других. Дакле, асертивним начином реаговања подједнаку важност дајемо и својим и туђим потребама.

ЦИЉ

Процена и побољшање квалитета атмосфере и међуљудских односа у колективу

ЗАДАЦИ

• Процена начина реаговања у конкретним социјалним ситуацијама
• Процена важности атмосфере и међуљудских односа
• Процена квалитета атмосфере и међуљудских односа у нашем колективу
• Утврђивање везе између најчешћих начина реаговања у социјалним ситуацијама и процене квалитета атмосфере и међуљудских односа
• Развијање свести о сопственом начину реаговања
• Заједничка израда акционог плана у циљу побољшања тренутног стања

ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ
Анкетирање:
◦ упитник за процену степена асертивности
◦ упитник за процену квалитета атмосфере и међуљудских односа у колективу.
УЗОРАК
Испитивање је обављено на узорку који су сачињавали:
◦ сви васпитачи
◦  све медицинске сестре – васпитачи
◦ сарадници.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Резултати истраживања су показали да у нашем општем социјалном понашању преовлађују асертивне реакције, али не у довољној мери (51,3%). У скоро половини социјалних ситуација претендујемо ка дефанзивним реакцијама (48,7%). На такав начин имамо привид решења проблема, али је то решење краткорочно, јер наше потребе остају незадовољене. Заправо, у таквим ситуацијама ми излазимо у сусрет потребама других људи на штету својих потреба. Гледано дугорочно, овакво понашање тј. континуирано незадовољење наших жеља и потреба доводи до кумулирања напетости и тензије, негативних емоција и сниженог самопоштовања. Ова негативна осећања временом траже растерећење, а она се најчешће каналишу кроз различите врсте конфликта. Што се тиче процене важности атмосфере и квалитета међуљудских односа, већина запослених је важност свих аспеката атмосфере и међуљудских односа у колективу оценила највишим нивоом. То значи да генерално, на нивоу установе, социјалну климу, професионализам, тимски рад и професионалну сарадњу сматрамо веома важним факторима који утичу на квалитетно одвијање рада и лично и професионално задовољство сваког од нас. Због тога, већина запослених је проценила да би требало нарочиту пажњу посветити побољшању и унапређивању квалитета атмосфере и међуљудских односа у нашем колективу.
05ШТА ДАЉЕ?
На основу спроведене процене и утврђених јаких и слабих страна, израђен је акциони план са:
– описом активности
– временом реализације
– носиоцима активности
– начином евалуације

Овај акциони план се налази у оквиру Развојног плана наше установе.

Такође, имамо у плану и да укључимо родитеље у процес самовредновања како бисмо добили објективније податке и на тај начин допринели унапређивању рада нашег вртића.

Приче са Млаве

08ОСНОВНА ПОЛАЗИШТА

• Системски приступ
• Развојна теорија Виготског
• Партиципаторно стратешко планирање
• Дугогодишња пракса

ИДЕЈА

Главна идеја пројекта је била повезати системе у оквиру којих деца функционишу: вртић, породица и локална средина. Како су током вишегодишњег рада вртића родитељи активни актери у реализацији васпитно-образовног програма, сматрали смо да је већи нагласак потребно ставити на повезивање са локалном средином. Како је појам локалне заједнице веома широк, настојали смо да издвојимо оно што је аутентично и карактеристично за нашу средину и да са тим специфичностима упознамо децу. Са родитељима као равноправним партнерима смо заједничком анализом издвојили неколико карактеристика које можемо сматрати ознакама нашег краја, а то су: екологија, традиција, здрава храна и врлине.

ОВО СМО МИ

У Србији нашој
На истоку што нам сунце буди
Има једно место
У ком живе мало чудни људи.

Зашто чудни?
Одговора ево:
Овде ти је
Као у сну што си снев’о.

Од меда и млека
Да потече река
Поточара меље –
Здравом срцу испуњава жеље.
Воденичар стари
Прича приче што на бајку личе.
Традицију чува
Да је кошава времена не одува.
Зелене се поља
Зелене се шуме
Не чују се аутомобилске гуме.

ОВДЕ СЕ ЗДРАВ ВАЗДУХ ДИШЕ
ОВДЕ СЕ ЗДРАВА ВОДА ПИЈЕ
ОВДЕ СУ ЉУДИ ЗДРАВИ
ОВО ВАМ ЈЕ
ПРИЧА О МЛАВИ!

ЦИЉЕВИ
• Проширивање и обогаћивање дечјег и родитељског искуства о специфичностима и вредностима нашег краја;
• Интензивирање осећања љубави и изграђиање позитивних ставова према вредностима нашег краја;
• Развој свести код деце и родитеља о њиховом значају за развој потенцијала локалне средине.

ЗАДАЦИ
• Отварање вртића ка породици и локалној средини у погледу планирања и реализације програма;
• Проширивање сазнајног искуства детета;
• Подстицање развоја деце;
• Упознавање деце са карактеристикама и могућностима нашег краја;
• Неговање и очување специфичности и особина наше локалне средине;
• Укључивање деце и родитеља у процес развоја потенцијала нашег краја;
• Промоција карактеристика појединих насеља;
• Поспешивање социјалне интеграције деце;
• Развијање свести свих актера о значају усаглашености њиховог деловања;
• Давање доприноса општем развоју нашег краја.

ЦИЉНА ГРУПА
• Деца припремних предшколских група и њихови родитељи

ФАЗЕ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА
• Формулисање идеје на основу вишегодишњег искуства, рада и изнетих теоријских претпоставки.
• Заједничка анализа специфичности нашег краја од стране родитеља и васпитача и праћење интересовања деце у оквиру сваког насеља.
• На основу добијених резултата направљен је глобални план активности, а на основу њега израђени су и појединачни планови за сваку групу (насеље).
• Евалуација реализације свих активности и садржаја кроз праћење реакција и понашања деце и анкетирање родитеља.

Глобални план обухвата:
◦ прикупљање и проучавање одговарајуће литературе;
◦ разговор између деце, родитеља и васпитача о нашем крају;
◦ организација излета и непосредно упознавање деце и родитеља са значајним местима и обележјима нашег краја из прошлости и садашњости;
◦ организовање разлчитих едукативних предавања од стране стручних лица из одређене области;
◦ организација и реализација различитих активности са децом из свих васпитно-образовних области, кроз све центре интересовања, а на постављену тему;
◦ организација и реализација различитих едукативних радионица са децом и родитељима;
◦ организација и реализација различитих креативних радионица са децом и родитељима;
◦ сакупљање продуката свих активности и промоција карактеристика и специфичности насеља.

ЕКОЛОГИЈА
03

Циљ:
•Развој свести деце и родитеља о значају очувања и унапређења животне средине
•Поштовање и љубав према свему живом уз мотив да се природа сачува и унапреди
•Осећање дужности да се штити природа и човекова околина.

ТРАДИЦИЈА
06

Циљ:
•Упознавање деце и родитеља са културом, вредностима, традицијом и обичајима нашег краја;
•Развијање интересовања, љубави и поштовања према култури, традицији, вредностима и обичајима нашег раја код деце;
•Стварање услова за истраживачки и креативни приступ традицији нашег краја кроз укључивање деце у различите активности.

ЗДРАВА ХРАНА
02

Циљ:
•Проширити искуства деце и родитеља о здравој храни и њеном значају за психофизички развој деце;
•Развијати навику узимања само квалитетних намирница код деце и родитеља;
•Едуковати децу и родитеље о здравом начину живота.

ВРЛИНЕ
Циљ:
• Упознавање деце и родитеља са врлинама људи нашег краја;
• Развијање оних врлина које смо због начина и брзине времена у којем живимо полако почели да губимо;
• Подстицање деце и родитеја да расуђују у складу са вредностима као што су толеранција, праведност, умереност, човекољубље, племенитост, стрпљивост…;
• Развој вештине слушања, разумевања говорног садржаја и богаћење речника.

ЗАКЉУЧАК
• проширено је знање деце, родитеља и васпитача о карактеристикама, вредностима и богатствима нашег краја
• већи степен интересовања деце, родитеља и васпитача за своју околину
• већи степен интересовања актера друштвене средине за учешће у раду вртића
• велики број продуката рада деце, родитеља и васпиача и средстава за даљи рад
• подизање културно-образовног нивоа деце, родитеља и васпитача
• већи степен спремности васпитача за нове изазове
• јачање међусобног поверења између деце, родитеља и вртића
• родитељи и васпитачи су постали сарадници и подршка једни другима
• адекватнију али сложенију улогу вртића у односу према породици и локалној средини

ШТА ДАЉЕ?
• Међусобна презентација карактеристика и вредности различитих насеља
• И даље развијати сарадњу вртића, породице и локалне заједнице
• У већем степену укључивати различите актере из локалне средине у рад вртића
• Интензивирати сарадњу са туристичком организацијом наше општине
• И даље приближавати и упознавати децу са вредностима нашег краја и ширег окружења
• Продубљивање осећања припадности и љубави пема вредностима нашег краја уз међусобну толеранцију различитости
• Очување и неговање вредности и карактеристика нашег краја уз отвореност ка новим идејема и вредностима