Препознавање и испољавање осећања
Аутори рада:
- Биља Ђорђевић, васпитач
- Јелена Симоновић, васпитач
- Ивана Милановић, психолог, педагошки саветник
Увод
Основно полазиште планирања и организовања активности била је специфична структура групе: неколико детета која често испољавају непримерене облике понашања, презаштићено дете које показује емоционално недовољно зреле облике понашања, неколико детета која имају тежи облик адаптације. Осим тога, у групи је велики број деце која су похађала исту јаслену групу у оквиру које је акценат стављен на реализацију активности на тему осећања и емпатије, па нам је од великог значаја у планирању активности била и сарадња са медицинским сестрама васпитачима.
Циљ
Имајући то у виду, настојале смо да различитим активностима допринесемо развоју способности код деце за препознавање и адекватно каналисање осећања, као и да допринесемо развоју емпатије и сарадничких односа. Осим тога, настојале смо да у реализацији активности применимо и принципе интегрисаног учења.
Реализоване активности
Лутка/робот осећања. Деца су уз помоћ стикера са емоцијама уочавала осећања и причала када су тужна, срећна, уплашена, љута. Од поменутих стикера настала је лутка/робот осећања која од ове радне године има и своје име и презиме – Анђела Смајлић.
Игре коцком и картицама осећања. Уз помоћ коцке осећања на којој су са сваке стране налепљене слике са различитим осећањима деца су препознавала осећања и шта они треба да ураде ако је неко тужан, љут, уплашен. Као продукт игре чешће су грлили другаре који су били тужни услед отежане адаптације. Такође, препознавали су осећања и у игри са картицама осећања и говорили о ситуацијама када су се тако осећали и како су изашли на крај са својим осећањем.
![](https://www.vrticgaleb.edu.rs/wp-content/uploads/image.png)
Радионица на тему „Бес“. Деца су најпре локализовала бес у свом телу (где осећамо бес, како се шири…), а потом га представљали различитим бојама, облицима. Како нас толики бес не би преплавио, заједно смо пронашли стратегију да се „испразнимо“ – деца су цепала цртеже беса и бацала у канту за смеће.
Кутија за избацивање и термометар за мерење беса. Заједно смо истраживали и пронашли начин како да измеримо колико смо бесни и како да на конструктиван начин испразнимо то лоше осећање. Тако су деца израдила термометар за мерење беса и украсила кутију за избацивање беса које би потом свакодневно користили када би осетили да се појављује то лоше осећање – „мерили“ би, а потом „избацивали бес у кутију“ кроз уши, викањем, вриштањем…
![](https://www.vrticgaleb.edu.rs/wp-content/uploads/image-1.png)
![](https://www.vrticgaleb.edu.rs/wp-content/uploads/image-2.png)
Игре лоптицама осећања. На лоптицама су исцртана различита осећања, а деца их убацују у одговарајуће отворе на кутији осећања и у зависности од осећања које у том тренутку осећају.
Тегле са кликерима. На нивоу групе смо увели две тегле са кликерима за праћење понашања тј. за праћење поштовања правила понашања – „добра“ и „лоша“ тегла. На почетку сваке недеље „добра“ тегла је била пуна кликера, а из ње би се по један кликер пребацивао у „лошу“ теглу за свако непоштовање заједнички договорених правила. Такође, за сваки добар поступак према другарима по један кликер би се враћао у „добру“ теглу. Ако на крају недеље „лоша“ тегла буде празна, заједно бисмо се договарали како ћемо то прославити – одлазак на стадион, у шетњу парком, на сладолед…
Пано осећања. Деца су најпре цртала себе и цртеже резала маказама, а потом смо направили смајлиће везујући одређено осећање за одређену боју: плава – срећан, жута – тужан, црвена – љут. Деца су потом бојила паное од стиропора на који смо закачили њихове цртеже себе и испод сваког направили табелу за пет радних дана. Сваког дана деца би приликом доласка у вртић и поласка кући препознавала и анализирала своје тренутно осећање (како се сада осећам; зашто) и на пано испод свог цртежа стављала смајлић који је у складу са препознатим осећањем. На крају сваке недеље заједно смо анализирали доминантна осећања. Током времена, закључили смо да се на паноу смањује број црвених, а повећава број плавих смајлића.
![](https://www.vrticgaleb.edu.rs/wp-content/uploads/image-3.png)
Џепови осећања. Деци се јако свидео пано осећања те смо се договорили да од ове радне године свако има свој џеп осећања. Џепови су изложени на паноу, а деца су их обележавала симболима које су изабрали и које имају и на својим ормарима, портфолију и радним листовима. И даље су свакодневно приликом доласка у вртић и поласка кући препознавали и анализирали своје тренутно осећање с тим што су смајли са одговарајућим осећањем сада убацивали у свој џеп. На крају недеље, свако би вадио све смајлиће из свог џепа и заједнички бисмо их анализирали.
![](https://www.vrticgaleb.edu.rs/wp-content/uploads/image-4.png)
Израда различитих средстава на предлог деце. Деца су била веома мотивисана и активна у свим описаним активностима, па су и сами предлагали нове игре. На предлог деце, од ролни тоалет папира које су сами украшавали по својој жељи настале су кегле осећања, а потом и игра меморије и слагалице осећања.
Осим осећања, кроз наведене активности деца су интегрисаним учењем долазила и до других сазнања: количина (већи или мањи број смајлића), дани у недељи (анализа осећања на крају недеље), боје (смајлићи различитих боја), животиње (симболи на џеповима), пребројавање (колико је одређених смајлића у џепу), дужина (кегле различитих дужина и упоређивање). Наведене активности реализоване су у периоду од годину дана.
Закључак
Након свих реализованих активности, увиделе смо значајну добит од истих:
- деца препознају, именују и прихватају сопствена осећања и осећања других, отворено разговарају о њима и адекватно реагују на њих;
- настоје да решавају несугласице на миран начин;
- боље разумеју своја и осећања и потребе других;
- у комуникацији показују већи степен самопоуздања.
Реализованим активностима су у највећој мери унапређени следећи стандарди 1.1. Физичка средина подстиче учење и развој деце, 1.3. Планирање и програмирање васпитно-образовног рада је у функцији подршке дечјем учењу и развоју.
Шта даље
- израда друштвене игре;
- реализација активности са родитељима.
Кључна питања:
- Како омогућити сваком детету, а нарочито деци која често испољавају непримерене облике понашања, да се осећају прихваћено и да буду мотивисана за промену?
- На које све начине укључити децу у планирање ВОР-а?
- Како имплементирати интегрисано учење у свакодневни рад?
Литература:
Bennett, M., Радуловић, Л. и Мишкељин, Л. (2012): ВОДИЧ ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА. Београд: пројекат ИМПРЕС.
Група аутора (1997.): КОРАК ПО КОРАК 2. Београд: Креативни центар.
Ловринчевић, Н. (2010.): ДИСЦИПЛИНА БЕЗ БАТИНА. Београд: Креативни центар.
Правилник о стандардима квалитета рада установе, Београд, Службени гласник РС – Просветни гласник, 2018.
Пројекат PRECEDE (2014.): Балкански регионални приручник за васпитаче, поштовање различитости и изградња мира са малом децом